Ekonomist

дЧепхе реп еглеће Вгшћоетпаћте ın demselben Jahre rund 67 Мићопеп Ктопеп“.

: Наведене завпдне резултате постигла је мађарска управа нарочитим законодавним мерама, дајући зак. чланком ХХТ. од 1880. приватном капиталу великих погодности а зак. чланком ТУ од 1888 п новчаних субвенција (види збор. закона, ваљаних ва Хрв. и Слав. од год. 80—88 Ком. У п ХТУ бр. 24 п 60 стр. 155—4191 и стр. 235—239).

Главне установе ових закона биле су, како сам то на другом- месту навео ове : »Законом одређено трајање јест највише 90 година, а измаком тога времена прелази в. ж. бесплатно и безтеретно у власност државе. Предвиђени су и модалитети откупа. Након 30 година може држава сваку в. ж. откупишти, а прије тога: 1) ако се изгради главна пруга, која има свој наставак у смеру 8. ж. 2) ако в. ж. накнадно добије такав спој, услед којега добива значај спојне или прелазне пруге и 3) ако дотичну В. ж. законодаветво прогласи главном пругом. Начин откупа одредио је закон овако: откупнина се равна првих 10 тодина по грађевној и уређајној главници, која је одређена у концеспоналној исправи. У раздобљу између 10 и 30 година узима се за основу откупа чисти приход задњих 7 година тако, да се од тога прихода добије приход 2 најповољније године, а тако добшвени просечни приход од 5 година капитализира са ђој,. Али откупнина не може бити ни у којем случају мања од првобитне, у концесионалној исправи одређене главнице (Закон од 1880). Закон од 1888., допуњајући ове одредбе, установио је, да измаком првих 30 година држава сваку в. ж. може откупити но у том случају има да се откупнина плати у годишњој ренти, која је равна попречном чистом приходу од о последњих го-. дина, а не може да буде мања од 59/) у концее. псправи одређене тлавнице.

Осим разних олакшица у погледу градње, предвиђа закон од 1880. год. погодности сваке врсти у погледу пореза и такса. Док су ове имале значење различитих опроста, закон од 1888. год. одредио је изравну припомоћ у облику субвенција у готовом новцу и то од стране државе, жупанија (градова) п опћина, а дотично друштво било је дужно, како држави, тако и

1 Види »Привреда« гласило трг. и обрт. Коморе у Загребу бр. 7 од 1 јула 1926.