Ekonomist

Oil

лезница преузети паритетно према пређашњим аустро-угарским златним крунама у златним францима или златним динарима у релацији 1: 1.

2. Друштвена правила. Како општи законски прописи, тако и трговачки и железнички специјални закони захтевају и наређују, да друштвена правила железничких друштава буду у сваком погледу сагласна са одредбама концесијских исправа. Но како влада Краљевине СХС. досада још није у питању нострификације концесијских исправа заувела одређено стајалиште, нису се правила друштава пригодом премештања седишта на ториторију Краљевине СХС. могла коначно утврдити и досадања правила заменити према новом стању удешеним правилима.

Друштва вициналних железница нису премештањем својих седишта пре нострификације концесијских исправа ни намеравала постићи што друго, сем да постану правна лица Краљевине СХС. и да на тај начин уклоне штетне последице, које су их могле снаћи као страна правна лица. Према томе имало је утврђивање акцијског капитала у измењеним друштвеним правилима пригодом премештења седишта у релацији ! аустроугарска предратна круна = ! динар тај смисао, што су држали, да се пређашња златна круна треба да претвори у пређашњи (предратни златни) динар, па да he ce дефинитивна релација утврдити тек пригодом нострификације концесијсеких исправа. На основу горе изложенога предложено је, да се саобразно са утврђењем капитала у концесијским исправама утврди п у друштвеним правилима акцијски капитал друштава у пређашњим, дакле предратним златним динарима, чиме би се увпоставио прави однос у златној вредности израженога грађевнога и инвестицијонога капитала према друштвеном акдијском у златној вредности емитованом капиталу.

3. Услова експлоатације. Што се тиче услова, под којима

би државне жељезнице Краљевине СХС могле узети у експлоатацију вициналне жељезнице, предложена су три алтернативна решења.

а) Како смо већ горе истакнули, стоје друштва вициналних жељезница посвему на принципу стечених права. Према том стајалишту тражено је, дакле, преузимање концесијских