Ekonomist
58
узети у будућности, једно је и сада ван дискусије, на име, да принцип највећег повлашћења, баш услед примене овог поступка, обећава да добије знатно сужен (редуциран) домашај.
(С обвиром на велики значај овога питања, сматрамо за потребно да се на тему мало опширније задржимо.
Предратно сужавање повлашћења путем царинске класификације свршено је у једној форми, која није вређала ни текст ни дух клаузуле највећег повлашћења, и која је, евентуално, могла резултирати у њено сужавање благодарећи међународној подели робе.
У пракси је то изгледало овако. Једна и иста врста робе добила је у царинској тарифи неколпко ставова, а е обзиром на равне квалитете, који се-код те врсте робе могу показати. При трговачким преговорима сваки се преговорач интересује у првом реду и често и искључиво, ва оне квалитете, у којима он има некакво преимућство према другим конкурентима, тражећи за тај квалитет повлашћен (редуциран) царински став, = и та повластица може, казали смо, евентуално резултирати у преференцирање према истој врсти робе других квалитета.
По овом основу добиле су примера ради, пре рата Немачка преференцијал за извесне хемикалије, Француска за извесне луксузне артикле (мириси, ковметика), Енглеска ва финија предива и тканине и т. д. При свем томе питање највећег повлашћења, одн. протест ва повреду тога принципа није се могао покренути, из простог разлога, што је горе споменуто диференцирање било засновано на квалитету робе, који се квалитет, путем експертизе, п увек тачно одреди: неједнаке царинске стопе биле су увек мотивисане неједнаким квалитетом робе, а пе по разном пореклу робе.
Диференцијалан поступак заведен после рата путем класификације царинске тарифе разликује се и квантитавно и квалитативно до предратне праксе.
Квантитативна разлика лежи у томе, што је извршено внатно јаче детаљисане царинске тарифе : број ставова у послератним царинским тарифама повећан је са 30—500/, чиме је, наравно, повећана и могућност давања преференцијалних ставова без формалне повреде највећег повлашћења.
Квалитативна равлика — и она је ва нас далеко интересантнија — лежи у томе, што се, као што ћемо мало ниже показати, има основа за преференцијалне уступке.