Ekonomist

= : 39

По предратној класификацији царинске тарифе диференпирање се заснивало на разлици квалитета, тако да се преференцијал у корист појединих држава појављује не по правној форми, већ само као последица међународне поделе рада.

Послератна класификација задржава само рто Гога ово диференцирање по основи квалитета, де Гасјо пак овде основа ва диференцирање лежи у разном пореклу робе. Истина је да је та основа са више или мање умешности маскирана, само се при марљивом проучавању конкретних примера даје и сувише лако запазити главни циљ, који лежи, као што рекосмо, у тежњи : да се да преференцијал роби једног одређеног порекла. n

Да би јасније истакли разлику између предратног и нослератног диференцирања ове врсте, нека нам је дозвољено да наведемо два примера из послератне праксе.

У последњем послератном трговинском уговору између Аустрије и Италије предвиђена је у Аустрији увозна царина на »саламу веронеског типа« са 209, нижа од царине на остале саламе. Рто фогта ми имамо и овде диференцирање по основи квалитета : сва салама »веронеског типа«, без обзира на место (државу) производње, цариниће се, при увозу у Аустрију, по тој нижој царинској стопи. Али је, у тој формалној једнакости, п сувише јасно изражена намера сауговорача, да се да преференцијал једноме раг ехеПепсе италијанском продукту : — салама вероноског типа је један италијански специалитет, који само Италија извози у већим количинама. |

Други, по свом евентуалном домашају далеко значајнији пример имамо у неким послератним француским уговорима (са Аустријом, са Чехо-Словачком). У тим уговорима предвиђа се : да се вина и вински дестилати, који »уживају назив порекла« (appelation d” origine), mapune по знатно нижим царинским стопама но вина (вински дестилати) који тај назив не уживају.

Ова одредба значајна је, како по мотивима због којих је унета, тако и по последицама које ће она неминовно пзаввати, — те васлужује да се на њој мало задржимо.

Као мотив за ово диференцирање обично се наводи тежња : да се »ваштити једна позната марка од фалсификата«. Али, као што се и на први поглед види, овај мотив је само маска која треба да сакрије главни циљ. Ако се жели »ваштита марке«, онда је, по нашем мишљењу, више но довољна одредба против нелојалне конкуренције, која се налази и у предратним и у