Ekonomist

106

— следује, као нешто што је неминовно, толерирање његових последица, т. ј. и ако свесна да је путем принудног курса оштетила интересе поверилачких група, Држава заводи принудни курси а рпот) напушта сваку идеју обештећења поверилаца, ив простог разлога, што би обештећење умањило, а евентуално и анулирало значај и ефекат принудног курса, — а Држава не може једновремено нешто и желети и не желети.

Овим је дат одговор на горе истакнута питања, који одговор укратко формулисан гласи: декрет о принудном куреу морао је, највероватније, оштетити портере наше ренте, јер n они долазе у поверилачку групу; али је то оштећење дошло као последица једне неминовне потребе, коју је Француска осећала, — потребе да се заштити један виши државни интерес француске. Оштећење портера наше ренте као и свих других поверилачких група, дошло је дакле као једна намеравана жеља Француске Владе, тде је а ром одбачена мисао о обеш- | тећењу.

Још мање је оправдан онај део француске тезе, којим портери наше ренте траже: да их ми обештетимо, јер смо се ми, наводно, као дужници користили декретом о принудном курсу. Тврђење да је принудни курс који постоји у француској нама донео само користи, а да нас није ничим оштетио, — скроз је нетачно, па самим тим наравно неуместан и захтев, да ми плаБамо неко обештећење. У потврду овога нека нам је дозвољено да изложимо, мало детаљније, цео домашај принудног курса.

Теоријски, принудни курс могао би се замислити са ширим и ужим домашајем. Шири домашај принудног курса обухватио би све односе који су регулисани и који сеимају ликвидирати у монети оне државе која је декретовала принудни курс; ужи домашај могао би се ограничити само на један део (једну врсту) тих односа, док би остали односи остали ван тога домашаја.

( обзиром на питање, које нас интересује, шири и ужи домашај принудног курса могао би се у теорији конструисати овако. Шири домашај обухватио би: 1. дугове — потраживања у француској монети где је и дужник и поверилац француски држављанин ; 2. дугове — потраживања, где је дужник Францув, а поверилац страни држављани, или обрнуто (Француз поверилац, а стран држављанин дужник). Ужи домашај принудног курса обухватио би само односе па оне прве грипе.