Ekonomist

107

Са гледишта праведности, овом ужем домашају не би се могло ништа приговорити, јер је он чак и праведнији од оног ширег. Једна држава заводи принудни курс, јер то захтева један виши државни интерес. О том вишем интересу дужни су водити рачуна и њени грађани, — према томе држава је у праву да својим грађанима наметне и материјалне жртве (да их оштети) да би тај виши интерес могла задовољити. Што се тиче странаца, они нису ни дужни ни позвани да воде рачуна о вишим интересима трећих држава, према томе врло је сумњиво право ових, да сличне материјалне жртве намећу странцима.

Овом ужем домашају принудног курса, као што видимо, не би се могло приговорити неправичност, друго је пак питање, да ли би се он могао у пракси извести. Постоји оправдана сумња, да овакав принудни курс не би одговорио жељеним резултатима. Довољно је, примера ради, да споменемо : да би домаћи повериоци, у жељи да наплате у злату своја потраживања према домороцима, могли извршити пренос истих на странце, п на тај начин обезбедити се од последице принудног курса, управо изиграти га.

Могућност ових преноса, т. ј. могућност да се и у промету ивмеђу властитих држављана изигра дејство принудног курса, била је свакако један од пресудних разлога, који су увеки у свима државама говорили у прилог тога, да се (место ужег) декретује увек принудни курс са ширим домашајем, т. ј. да исти обухвати све односе регулисане у монети дотичне државе, не правећи разлику између властитих и страних држављања.

И Француска се држала овог правила, — и њен принудни куре, декретован још 1870. год., обухвата све односе регулисане у француској монети, не повлачећи разлику између Француза пи не Француза. И тек после рата, управо тек од 1924. год. долави француска јуриспруденција на идеју, да изврши суживање принудног курса, али на један начин, који се, ни уз најблажу критику, не би могао квалификовати као праведан.

Француска јуриспруденција обележила је, у неколико пресуда по споровима све врсте, овакве границе принудном курсу : принудни курс важи за све дугове-потраживања у франц,. монети где се француска држава или француски поданик јавља као дужник (према домороцима или према странцима); не важи пак за дугове где су странци (државе или појединци) дуж= нипи према франлузима.