Ekonomist

153

"нравилу друштвени органи: управни и надзорни одбор и збор акционара нису ограничени овим министровим правом надзора.

Изузетно, а по изричним одредбама закона о а. д. предвиђено је само неколико одлука акционарског збора које се не могу извршивати без одобрења министровог. Те одлуке збора које се без одобрења Министровог не могу извршити, таксативно су и лимитативно побројане у закону и то:

По чл. 68. закона о акц. друштвима не могу се без министровог одобрења извршити ове одлуке збора: 1. да друштво престане пре но што му истекне рок трајања предвиђен правилима; 2. да друштво продужи рад и по истеку тога предвиђеног рока; 3. да се промени циљ друштвеног предузећа и 4. да се измене друштвена правила. |

Осим тога Министар по чл. 79. закона о а. д. има право да одлучи да ли одобрава одлуку збора да друштво које је изгубило половину своје главнице, па тај губитак не може да накнади из резервног фонда, — може и даље продужити рад или мора ликвидирати.

Поред тога по чл. 89. закона о а. д. Министар има право да одлучи о томе: одобрава ли одлуку збора акционара по којој се дотично друштво има да споји са другим неким домаћим или страним акц. друштвом. Најзад по чл. 90. Министар може одобрити или не одобрити одлуку збора о смањивању друштвене главнице.

Истина је, да Министар у свима овим случајевима решава по дискреционарном праву свом, те није обавезан да даје заинтересованима никакве разлоге ни оправдања за своје одлуке, али су то у исто време и једине одлуке збора које подлеже његовом предходном одобрењу. Иначе је збор акционара потпуно слободан да у законом прописаној форми доноси све друге одлуке за које је по закону и правилима надлежан, да их извршује одмах или њихово „извршење другим органима. друштвеним стави у дужност. Збор акционара као највиши орган друштвени слободан је у своме раду и одлучивању као и органи свију других приватно правних личности. Слобода рада, кретања и уговарања је правило — чл. 25. Устава — а свако ограничење у раду и одлучивању и зависност одлука од одобрења управних власти јесте изузетак, који у закону мора бити изрично предвиђен. За напред наведена ограничења у овом погледу није тешко наћи оправдање кад се зна да код оснивања друштва по нашем закону и сада влада принцип концесије и принцип контроле и одобрења пројекта друштвених статута, а не потпуна слобода оснивања као код образовања осталих врста грађанског и трговачког ортаклука. Није тешко, велим, јер су сви наведени случајеви из чл. 68. 79, 89. и 90. акц. закона такви да директно или индиректно у себи инволвирају извесну измену друштвених