Ekonomist

447

osetno nazadovao. Gruž (Dubrovnik) nije mnogo napredovao ı odnosu prema 1913. Jedini je progres n uvozu, ali ima osetni nazadak prema 1925. Metković je vrlo mnogo napredovao. u ргоmetu sa robom. naročito u uvozu. Omiš je nadmašio u progresu sve ostale naše luke. Senj je znatno napredovao. Split je napredovao za 40% u uvozu, ali je više no udvostručio izvoz. Za Zeleniku nema merila kao ni za ostale luke. U glavnom 1925. god. bila je bolja godina za uvoz, a 1926. za izvoz. |

Pažnje je vredna statistika cirkulacije putnika. Iz nje se vidi, da je najveći apsolutni broj putnika bio u srezu Sušak, pak Split (218 849 ı 273 330). Za njima dolaze srezovi Dubrovnik (99 183), Šibenik (88 281)i Meljine (Boka) (84 766). Ovo se odnosi na kratke lateralne pruge. Longitudinalne pruge, razume se, nisu podeljene па srezove (88 556 putnika). Po gustoći putnika po morskoj milji opet na prvom mestu stoji Sušak (2 „13%), pak Split, Dubrovnik i Meljine. Strane redovite pruge (Italijanske) slabo su posećene (0,25%). Svega Je putovalo putnika između naših luka na redovnim linijama 1 003 457 (u 19925. 849 710).

Najzad, vrlo je pohvalno, što se sada publikuje ı statistika pomorskog ribarstva, koja nam donekle daje sliku o vrednosti te primorske privredne grane. Između ostaloga saznajemo, da je jednogodišnja vrednost ulovljene ribe ı u 1996. bila svega 35 835 945 (gotovo kao ı u 1925.) dinara i da Je svega ulovljeno 4 278 000 kg. Od toga najviše je otpalo na srez Šibenski (1 489 296 kg, 11665 473 Din.) splitski (1 194 605 kg, 9 820 917 Din.) i onda dubrovački (768 392 Ко, 5 958 040 Din.), sušački ı meljinski. Zaposlenih ribara bilo je 10337 (nezaposlenih 2907), ribarskih lađica zaposlenih 2572, nezaposlenih 10525. Prema proceni direkcije vrednost, ribarskih lađa bila је 22 710 977 din., a ribarskog alata mreža ı td. (37 547 399 Din.).

Spužava je ulovljeno u vrednosti 434.945 Din., a koralja 46.250 Din. |

Dobro bi bilo, kad bi Direkcija i kod prometa robe u našim lukama naznačila i vrednost, Jer tako bi se videlo, ı koja vrednost, a ne samo koja količina robe promeće se preko naših luka. Držimo, da bi za onih nepomenutih 42 Mika trebalo dati Jedan sumaran izveštaj njihovog saobraćaja pod naslovom „ostale luke”, kako bi se dobila cifra saobraćaja svih naših luka ako te statistike uopšte već ima. Zameriti je što još uvek nije provedena unifikacija statistike za dve splitske i dve dubrovačke luke jer to smeta a