Ekonomist

453

Механичка индустрија. — Највећи део својих Руда Грчка извози у сировом стању у иностранство, а одатле увози прерађене метале и металне израде. Металуршка и у опште механичка индустрија још су тек у периоду стварања, и део руда и метала који оне прерађују посве је ограничен. Ипак, неколико већих предузећа, благодарећи повољном положају пи обиљу сировина које налаве на лицу места, развила су своје инсталације и у високим пећима прерађују руде и израђују равне металне објекте. Највећа металуршка предузећа су француски Лаврион и јелински Лаврион. Она прерађују око 16.000 тона среброноеногт молибдена, што даје преко 5.000 тона олова у вредности од близу 70 милиона драхми. Француски Лаврион ради такође и арсенов оксид, чија продукција варира између 500 и 1000 тона. Поред тога 8 предузећа раде магнезит, а 2 цинкову руду. Ови се производи највећим делом извозе, доносећи земљи око 90 милиона драхми, док за увоз разних металуршких производа Грчка даје годишње око 160 милиона.

Механичка индустрија у ужем смислу речи боље је раввијена од металуршке. Она броји укупно 108 предузећа, међ којима неколико са веома разгранатим пословањем, као »Василиадис« у Пиреју, »Вио« у Атини, »Неорион« у Сиросу и т. д. Међ специјалним гранама механичке индустрије нарочито су напредне фабрикације бакарних и месинганих премдета, оловних цеви, гвоздених ексера, металних кревета. Две творнице у Атини и две у Пиреју израђују бакарне котлеве и судове. Месингане предмете раде три фабрике у Атини и једна у Волосу. Укупна вредност бакарних и месинганих израда пење се на 30 милиона драхми годишње. Ова производња ипак не подмирује све земаљске потребе. Производња ексера и завртња јеу знаку напредовања : док је 1921 год. она износила 1.500 тона, У 1925 год. је достигла цифру од 4500 тона (вредност приближно 20 милиона), тако да је увоз ових производа сада сведен на 2,000 тона. Ову фабрикацију представљају 14 предузећа у земљи, од којих 8 у Пиреју, ! у Фалеру, 2 у Патрасу, 2 у Солуну и ! на Крфу. Металне кревете раде 3 предузећа у Пиреју и једно у Атини ; укупно је 1925 године израђено 45.000 комада у вредности од 20 милиона драхми. Домаћа продукција покрива највећи део потреба, а са стране се сада увози кревета Ba 5—06 милиона драх. Производња пољопривредних справа је у опадању, јер су велике потребе насељеника добрим делом подми-