Ekonomist

E : ; 508

ЧСлично томе, потрошачка задруга не губи од свог задружног карактера вбог тога што има најмљених продавалаца, закупаца робе, благајника и ост., али она би га изгубила, ако би ограничила круг чланова извесним бројем, а остала би лица исте групе потрошача поставила у положај простих муштерија. Друга се разлика која излази из горе забележених задружних особина састоји у расподели гласова. За капиталистичке је привредне организације типично да се гласови расподељују код њих сразмерно владању капиталом (плутократски принцип), ва задруге пак оно, по чему се код њих сваком члану даје један гла-с, независно је од броја удела (демократски принцип). > Напослетку, задруге се одликују још једним својством. Оно је заједничко свима задругама; шта се пак тиче капиталистичких привредних организација, то својство постоји само код савева предузећа, али не код појединих предузећа. Својство се ово тиче расподеле добитка. У капиталистичком се предузећу добит распоређује (сем одбитака за резервни фонд, и ост.) сразмерно уложеном капиталу. Обрнуто, у свим се задругама, а исто тако и у унитар-ним задружним предузећима, добит, у колико се она у њима "оствари, распоређује сразмерно учешћу чланова у операцијама задруге (извршени рад, продаја, куповина и ост.). Узрок овоме лежи у томе, што и у унитарном задружном предузећу његови чланови суделују не искључиво и чак не претежно својим улозима, као што је то случај у капиталистичким предувећима, него најпре својом личном делатнашћу. Зато је пак, у колико је реч овде не о савезима, већ само о предузећима, правилно обично противстављење капиталистичких и задружних предузећа као предузећа за удружење капитала и предузећа за удружење личне радиности чланова; Као даљи развитак изнесеног вадружног својства јавља се и то, да неке потрошачке задруге расподељују један део своје добити и међу нечланове "сразмерно њиховим куповинама у задрузи. И то није никако

1 Ово је противетављење, као што је речено у тексту, правилно само за предузећа, а не и за савезе предузећа. Јер и капиталистички савез предузећа, на прим, картел, не представља некакво удружење капитала, и добитак се, у колико се он у њему добија, расподељује несразмерно уло"женом капиталу, већ сразмерно учешћу појединих предувећа у опера"цијама картела.