Ekonomist

508

ганизацијама (на име: савезима потрошачких задруга), али раде најамним радом. Таква фабрика, строго говорећи, није взадружна, већ капиталистичка фабрика задружне организације. То је, ја бих рекао, нарочити облик задружног капитализма, као што слично томе има државног капитализма. То свакако није прави облик задружне фабрике, будући да је за ово мало да фабрика припада задрузи, него треба да лица која у њој раде буду уједно с тим и њени власници. На ово ће се можда одговорити, да се фабрика не јавља као главна операција потрошачке вадруге па зато примењивање у њој најамног рада не чини штете задружном карактеру последње. То је сасвим тачно. Несумњиво је, да савез потрошачких задруга отвара пекарницу или фабрику обуће не да преуреди на задружним начелима продукцију хлеба или обуће, него да тим повећа користи својих чланова — потрошача. Ипак, из овог следи само, да примењивање најамног рада у такој фабрици не руши задружни карактер потрошачке организације која том фабриком управља, али фабрика сама не постаје тиме задружном.. Она остаје капиталистичка фабрика, и ако припада задрузи. Овим нећу да смањим значај такве фабрике. Ја само јасно одређујем границе појмова. Напоменућу уз то, да се у већини случајева радници овакве фабрике састоје из чланова оне потрошачке организације којој фабрика припада, а сем тога да сеу овим фабрикама обично примењује учешће раденика у добити и систем копартнерштва. Али све ово још не чини такву фабрику која ради најамним радом задружном фабриком у правом смислу речи.

Све ивнесено показује, да задругарство не'стоји усамљено. Оно је уметнуто у сав савремени систем привредних организација, израста из њега, храни се доминирујућом капиталистичком средином и налази се у узајамном додиру сњом (кредитује се у капиталистичким банкама, купује за своје чланове робу код капиталистичких фирми, продаје робу својих чланова тим фирмама и т. д.). Осим тога између задруга и капиталистичких привредних организација, као и између задруга и јавних привредних организација постоји непрекидан ланац прелазних облика. У томе се изражава богатство облика у које је организована и продужује да се и даље организује привредна радионости. Али баш зато да би се оријентирала у овој разноликости и да се у њој неби изгубила, привредна морфологија