Ekonomist

595 — O

случају када је реч о економији једног лица пили једне породице вову кућевним г а-з динствима (немачки Напзутвећа ), п тековин ске економије (немачки Егwerbswirtshaft) oje ce друкчије зову MT редузећима. Прве се састоје из владања имањем и добијања доходака (немач. Елп Коттел) и из трошења тих доходака (или имања), или из њихове приштедње. Друге. се састоје у добијању чистих“ приноса (немач. Егфтаој од којих се затим стварају дохоци власника. У савременој новчаној привреди принос увек представља вредност (објективну, прометну) која се ивражава гзавесним бројемновчаних јединица. Истутакву вредно сну форму пмају сви издаци. Због тога чист принос представља позитивну вредносн у разлику, напме. разлику између добивених и потрошених вредности. Ако је потрошачка економија субјективна привредна јединица, онда је тековинска. економија објективна привредна јединица. Тамо су битно TU Te његови O OT и валовошваватње потреба, овде пак објективна привредна задаћа, еједињавање фактора и п ринос који се зарађује.

Како потрошачка, тако и тековинска економија може бити инокосном (индивидуалном) и колективни ом, према. томе, да ли је њен власник и носилац њене воље једно или више физичких лица. . -

Напослетку се међу колективним економијама могу равликовати по карактеру субјекта : економије приватне (приватно-правне) и јавне (јавно-правне). Као власници приватних економија јављају се приватна лица. У колективне приватне економије најпре спадају трговачка друштва у смислу трговачког права (Напдаеоезве већа еп немачког п аустријског НОВ.). Такви су: ортаклук јавни, ортаклук мешовити (командитни), ортаклук безимени (акционарско друштво) m друштво с ограниченом одговорношћу (по немачком закону 1892. г., аустријском закону 1906. г. и француском закону 1925. г.). Сем тога у колективне приватне економије долазе још неке друге врсте економија о којим ћемо говорити касније.

Власницима се јавних економија јављају поједини јавноправни субјекти. У такве долазе потрошачке и течевне привреде : 1. јавно правних корпорација, установа, дру-. штава, цркава — и ост.,. 2. сеоских општина, градова и држава (финансијске привреде) пи 3. овамо пак мора да спада и социјаливована народна привреда, која би се при извршавању

*