Ekonomist

685

ПРИВРЕДНА ХРОНИКА

Из праксе државног Савета по финансијским споровима

1. А. Т. и Ј. 0., поднели су жалбу Државном Савету противу решења Министра Финансија (Ген. Дир. Царина) од 5. августа 1925. год. Ц. Бр. 22443, којим је оснажено решење царинарнице у Мурској Суботи о казни из чл. 145. цар. зак., па су молили да се исто решење поништи као противно закону. То решење гласи : УА. Т. и Ј. О. жале се на решење царинарнице у Мурској Суботи бр. 1245 којим су кажњени за дело из чл. 145. цар. зак. Навели су да је решење неправилно, јер је записник састављен после три месеца од извршења дела ; што хватачи нису саслушани а исто тако ни граничари, пако је Државни Савет одлуком својом то наредио, и што у овом случају нема робе, а по чл. 159. цар. закона кад нема робе не може бити ни кријумчарења. Расмотрио сам акта овога предмета и оценио, како истратом прибављене доказе тако и жалбене наводе, па сам нашао да је жалба благовремено поднета, њени наводи неумесни а царинарничино решење правилно и на закону основано са разлога : што се исказом заклетих сведока Матијасом и Калманом Сотићем, кафеџијом, постојање дела потпуно утврђује, који сведок наводи и то Матијас, да је кола која су на његово име упућена из Граца, како тврди и извештај жељезничке станице у Радгони, на радгонској станици примио и према уговору са окривљеним до границе дотерао, а Калман, да су окривљени кола из његовог дворишта одвукли. На основу наведенога и чл. 199. цар. закона с погледом на закон о таксама а по саслушању царинског савета решавам : да се решење царинарнице У Мурској Суботи бр. 1245 од 21. У. 1925. године. означи као правилно п на закону основано, а жалба одбаци као неумесна.«

Жалбени су наводи следећи: »Решење не може остати у снази, јер дело није утврђено доказима у смислу царинскокривичног поступка. Тако сходно чл. 25 и 26. царинско-кривичног поступка нису на записнику под бр. 577 и 578 потписана два грађанина. Исто тако, поткав жандармеријске станице Тишина од 7. марта 1922. године каже, да је било кријумчарење учињено 23. фебруара 1922. године, а први записник састављен је 11 маја 1922. године, Записник за кријумчарење мора да се сходно чл. 26. цар. крив. поступка састави одмах на месту ако је то могућно, иначе у најближој финансијској стражари. Тако записници нису састављени по одредбама царинско-кривичног поступка и због тога не могу да буду потпун доказ о кривици и због тога нема кривице. По тврђењу жандармеријске станице Тишина извршено је кријумчарење 22. фебруара 1922. године, а ваштеник је састављен наконтри месеца. Сходно чл. 29. цар. крив.