Ekonomist

714

и марљивоет. Па само кад је акт везан (строго одређен законима), онда је то противправност, а не кад је акт технички где орган има слободе да ради по стручним правилима, или је акт дискреционе власти где орган има да ради по индивидуалном нахођењу. Што се тиче прве врсте аката, неправилност радњи се јавља нарочито при јавним радовима. Ту може рђаво извршење посла због техничке невештине, погрешних. предвиђања услова да има за последицу оштећења права појединаца.“ Што се тиче друге врсте аката, ту се тражи сигурно да орган не сме радити у личном интересу и интересу страном служби (да злоу потреби власт), али не сме ни да прекорачи извесну објективну границу правилности. Ако полицијска власт има права да конфисцира поједине бројеве листова, то не значи да она сме да ту ради пропзвољно, и поред тога, што би по Уставу и законима имала извесне дискреционе власти. Она не сме у најмању руку да шиканира листове ; али она не сме, по нашем мишљењу, ни да врши забране које би суд стално поништавао.

У нашој пракси, у нашем политичком и социалном животу, поред поменутих примера за једну и другу врсту аката, има доста и других примера, чак грубих. Тако на пр. случај са једном школом у Маћедонији, која се срушила и, чини ми се, убила или тешко повредила учитељицу. Или случај са експлозијом муниције у Крагујевцу, јер нису биле предузете потребне мере сигурности. Илњ, најзад, жалосни пример недовољна безбедност грађана у животу и имању од качака и разбојника. због недовољних пли недовољно вештих мера полициске власти. Свуда се ради, обично, или о техничким актима или актима дискреционе власти и свуда се може доказивати да држава није правилно извршила своје функције, јер није показала потребну марљивост или умешност, И сигурно ти случајеви спадају у категорију одговорности државе, у колико су узрок за такве појаве административни акти, акти административних власти.з

Кад је реч о држави, онда се може поставити питање да ли ће се од државе тражити нормална 1 марљивост каква се тражи

1 Какве све последице то има, в. на пр. Perraris, Diritto amminislrativo, p. #17.

20) немогућности, која би правдала државу, могло би сеговорити само кад би се радило о рату, јер онда држава није у стању да изводи многе ствари. Али то још не значи да ту нема никакве одговорности државе. Напротив, може је лако бити, само ако то захтева какав правни принцип, а такав ће бити много пута начело једнакости терета пили ризика.