Ekonomist

718

за обављање једне јавне функције и то обављање постаје неправилно и производи велице штете. Код нас су актуелна питања о »буџетским немогућностима« или недовољној обезбеђености живота и имања у извесним крајевима. Ми смо чули _ још у самом почетку како стоји ствар у опште ; како стоји кад се ради о противправним радњама, чућемо одмах (тачка 6.) | и одговор на то питање. Пракса међутим стоји пред суптилним и тешким задатком да одреди у колико су за извесне појаве криви буџет или закон, и у опште акта врховних државних органа и у колико административна акта која спадају под судску контролу.

6. За коју врсту противправних аката држава одговара" Ево како стоји ствар у овом погледу. Докле држава на пр. по принципу једнакости терета може да одговара и за сам закон, она не може да одговара ва противправне, т. ј. неуставне ваконе у. њиховој конкретној индивидуалној примени. Јер, да би она · могла одговарати и за овакве акте, потребно је да је претходно дата могућност да се врши судска контрола над тим актима. То пак постоји, као што је познато, у земљама где суд цени уставност закона. Али што се тиче уредбе, ту је одговорност могућа, пошто уредба стоји у погледу своје законитости под контролом суда. Равуме се, појединац може тражити накнаду штете само ради једног конкретног акта, који прететавља примену закона. Другаче у погледу одговорности не би ни било _ могуће ни у оном случају, кад би се судским путем могле поништавати целе уредбе. Најзад што се тиче оних аката административних које врше »политички« органи, скупштина и краљ, — нема никаквог разлога да се не прими одговорност за њих. И ако они сами не могу бити поништени, они остају противиравни и не треба сматрати да су изузети од одговорност докле их сам Устав не изузме. Овакво тумачење је несумњиво либерално и може му се пребацити противречност, која би се састојала у томе, да се допушта констатовање противправности аката, а да се ипак не допушта њихово поништење, јер та акта су обично т. вв. акта владе, која се поништавају. Но то тако само у ствари изгледа, пошто накнада штете претставља једну мању санкцију, и њен смисао би био само да се по сваку цену заштите индивидуална права, ма каква

1 Колико је у правној држави важно питање безбедности види се

по томе, што у Француској Декларације Права признају као специално, и то фундаментално право — право на бевбедност.