Ekonomist

795, не важи у опште, што ће бити у случају тавв. непостојећег акта (inexistank) и једног ништавног акта (не дискутујући овде о могућности ове разлике), онда тај акт има да се сматра као, акт који није учињен у служби. Овакав критерум нам изгледа као једино у сагласности са правом, које води рачуна само о вредности акта. М то је оно, до чега нам је стало. у првом реду и што сматрамо као несумњиво тачно, допуштајући да се о нрвој тачки води дискусија.

Да законодавство одређује. извесне материалне, практичне критериуме, не треба нарочито спомињати ; као и то да и јуриспруденција може имати активног удела у томе и највад да постоји читава једна скала од аката који, иако не одговарају законима, остају у важности потпуно, и не производе уопште никакве последице. — Дискусија би могла бити само у томе да ли би требало узети да држава одговара за акт једног чиновника, и да се тај акт сматра као акт учињен при вршењу функције и онда, када би се чиновник послужио државним апаратом као средством. Тако на пр. ако би се један срески начелник послужио жандармима да изврши један злочин. Решење овога питања зависи просто од тога колики ћемо ломашај дати принципу ризика, и нема никаквог чисто логичког критериума о томе, већ има само извесних момената који представљају границе, какав је онај горе.

Горње разликовање је слично са оним између релативног прекорачења надлежности и апсолутног, али није исто. Слично је у колико је сваки противправан акт истовремено им прекорачење власти, а равлично је у колико се разликовање на релативно и апсолутно прекорачење власти врши по другим критериумима, и ако практично ипак не мора да се разилази потпуно од првог већ је због горње сличности вероватно да ће се укрштати. Овакво разликовање ми не можемо притими, јер ва право није важно само по себи колико је то прекорачење већ какве има последице у праву, на првом месту какву вредност има. — Што се тиче кривичноправних дела ва која има чиновник несумњиво да одговара пред државом, пошто је увек у таквој ситуацији крив, она су увек таква, да повлаче ва собом ништавност акта. Законодавац који би кажњавао кривично дело једног чиновника, а не би његов акт огласио као неважећим био би у контрадикцији : јер сваки кривичноправни акт значи

један противправан акт и то који се обележава као најтејки пи најкрупнији.