Ekonomist

729

твв. оприрода« ствари (природа спора) у вези са извесним утврђеним начелима и слободно одређивање од стране судова, утврђени праксом; могу да послуже као довољно чврсте тачке ослонца2.

Овде се поставља још питање да ли држава одговара и ва радње министара и судија, за које је чл. 18. Устава предвидео да њихова одговорност буде регулисана специалним законима (друга алинеја). Мислимо да је ван сваке сумње да одговара и за њих, јер одговорност државе никако није везана за то да ли има специалних прописа о одговорности код чиновника. Исто тако не може се одговорност државе везивати за то да буду претходно донети ти закони; јер се увек једним доцнијим законом може регулисати и у натраг њихова одговорност. У ствари то питање је без практичне вредности, пошто је закон о министарској одговорности донет и има покрајинских закона о одговорности судија. Што се тиче синдикалне одговорности судија, ми смо о томе дали напред одговора.

У осталом, ако би се стало на супротно гледиште, онда би се имало стати у опште на гледиште да се чл. 18. Устава не треба да примењује, и, овога пута, из разлога, јер немамо општег закона који је регулисао одговорност чиновника. Но то не може да буде разлог да се не примењује чл. 18. Устава. Има могућности да судови реше и питање одговорности чиновника и ми ћемо имати прилике да то докажемо.

14. Од одговорности, коју смо расправљали овде, ваља разликовати одговорност за ризик у ужем смислу. То је одговорност која постоји у приватном праву“. Типичан пример је за њу одговорност власника једне фабрике која је експлодирала — према трећим лицима и, специално, према радницима. Ту се одговара, и кад су предузете све мере могуће предострожности. Ваља је, за тим, разликовати од оне одговорности која се јавља приликом оштећења нужно веваних ва вршење државне функције и која су неотклонима, ако се хоће да врши једна државна функција.

# Уставно право С. Јовановића, ст. 73—74. Идеја да суд може применити диревтно уставно начело провлачи се као црвена нит кроз моју расправу о одговорности државе по принципу једнакости терета, 1924.

2 В. нашу распазву у Архиву 1925: Одговорност по начелу ризика.