Ekonomist

Za

искључили могућност да се обичним законодавством уведе одговорност државе за ризик у специалном емислу, кој је могућ само код државе, за време њених јавних функција, као и одговорност која иде преко тога до колективне. Одговорност по начелу једнакости је могућа, јер она следује из уставног начела једнакости оптерећења грађана. Али ако се она не би усвојила, или се равграничила од поменуте одговорности Ba ризик, онда се горње питање неминовно практички поставља и за ову одговорност (што се тиче одговорности за ризик, када се среће у цивилном праву, она је могућа и за државу, јер је опште правна). По нашем мишљењу обично законодавство. то може увести, јер Устав, гарантујући права појдинаца одговорношћу државе, није забранио да се одговорност проширује, ако постоје какви правни прописи у томе емпслу. Овде се то сигурно има тако тумачити према духу правне државе, где Устав даје неопходне гарантије, и никако не искључује и неке веће. У другом ком случају, као на пр. кад је реч о самоуправним телима (на име да ли се могу «тварати још виша самоуправна тела него су предвиђена уставом изрично), то се друкчије тумачи. Из тог примера се вили како Устав има својих претпоставки, које су изван њега и никако се не могу наћи у њему, а које могу бити различите према материјама. ЧЛАНЦИ

Nekoliko novijih podataka o slovenačkom zemljoradničkom zadrudćarstvu UVOD.

Slovenačko zemljoradnićko zadrumarstvo nije orupisano samo za sebe, odelito od svega ostalova slovenačkogpa zadrugarstva. Zadružni savezi oko kojih su okupljene slovenačke zemljoradničke zadruge (,,xZadružna Zvesa” u Ljubljani, „Zadružna 20622. u Celju i „Zvoeza slovenskih zadruge”? u Ljubljani) nastali su historijskim procesima gde klasno opredeljenje mije bilo mjerodavno,

1 B. наш чланако а утономији по нашем уставу, Архив, 1927.