Ekonomist

792

приход са тога целокупног имања 24.000 динара годишње, а сама пореза без самоуправних приреза преко 40.000 динара. Већи приход не може се ни добити и поред најрационалније обраде.

Са свега напред изложеног молим Државни Савет, да решење Министра Финансија поништи, и нареди да се по наведеним примедбама поступи, како би се на тај начин имање правилно и правично поревом оптеретило. У противном пореза ће прогутати ово имање не кривицом сопственика већ неправдом која се чини од стране државе«.

Поступајући по овој жалби, Државни Савет је решењем својим од 28. септембра 1927. године бр. 24921 поништио напред поменуто решење Министра Финансија са ових разлога : »Из уверења суда општине вароши Младеновца бр. 5345 од 28-У11925. године види се да је према одлуци ошштинског одбора исте општине целокупно имање жалиоца процењено: »плацеви који постоје по регулационом плану ове општине на улици бр. 1. по 60 динара по кв. метру ; плацеви који постоје по регулационом плану ове општине на улици бр. VI no динара. 60 по кв. метру. Земљиште (-гино, које постоји на ново пројектованим а непросеченим улицама по регулационом плану ове општине процењено је по ! динар од кв. метра. Према томе пореска је власт била дужна, да према овој процени која јој је била позната и опорезује ове плацеве а не да опорезује и вемљиште које је процењено по ! динар кв. метар, као да је процењено 60 динара по кв. метру, нити пак и улице пројектоване а непросечене да опорезује као да је процењено 60 динара по кв. метру — чл. 96 и 97. закона о непосредној пореви

Из приложеног плана овереног код грађевинског одељења округа београдског К.бр. 274 од 27-111-1914. године види се, да на истом земљишту постоје баруштине које су према чл. 7. тач. д:. закона о непосредној порези ослобођене плаћања порезе, а пореска је власт и ово земљиште опоревовала. За земљиште које је експроприсала држава ва државне жељезнице, а које више није својина жалиоца већ државе, -не може плаћати порезу жалилац, — ово се види ив реченог плана. Свака парцела на којој се налаве зграде, а према глану наведеном, има се опсрего-ати према гртходу зграда а према прописима чл. 7 тач. е) закона о неп. порези«.

Са ових разлога и чл. 120 и 122 закона о непосредном порезу, Државни Савет је напред пом. решењем поништио горње решење Министра Финансија.

II. Фонд Занатлијског Дома у Београду поднео је тужбу Државном Савету противу решења Министра Финансија од 12. децембра 1925. године бр.80756, којим је одбијен од тражења ослобођ њ од допунске преносне таксе за 1924. и 1925. године.

То решење Министра Финансија гласи : »Фонд занатлијског дома у Београду, молбом својом од 27. маја 1925. године молио је да се ослободи плаћања пореве и прирева на своју имовну