Ekonomist

58

први зајам у Југославији у коме је аналогно предратним зајмовима Краљевине Србије, предвиђена оваква одредба која олакшава знатно услове зајма. С друге стране тим уговором предвиђена је могућност исплате зајма пре уговореног рока, што такође није предвиђено у ранијим уговорима о зајлу.

Како је Београдска Општина у последњем тренутку одустала од реализовања свога зајма преко Државне Хипотекарне Банске, новац из Селигмановог зајма употребљен је за хипотекарне зајмове, како у Београду тако и у свима крајевима наше (Отаџбине којима је ово обиље средстава добро дошло у једној тако неродној години као што је била 1927 год.

Да поменемо још да је Банка знатне суме после рата пласпрала у комуналне зајмове, од којих ваља истаћи зајмове Београдске, Нишке, Скопске и др. општина. Осим тога у циљу мелиорационом Банка је дала доста кредита Водним 2745 другама чиме су знатни комплекси подводног земљишта преобраћени (или су у току рада) у плодну ораницу.

Ми ћемо се у погледу резултата Банчиних 1927. г. понова вратити у идућем бр. Економиста а сад ћемо, после овога увода, одговорити г. Петровићу на његове замерке у чланку »Финансиска Политика Државне Хипотекарне Банке“ у Економисту, свеска за децембар 1927. |

Ш.

У нашем одговору ми ћемо се држати онога реда којег се држао г. Петровић у својим излагањима.

1.) Г. Петровић вели да је погрешан рад Д.Х. Банке, јер је давала велике зајмове у циљу подизања »>колосалних« зграда далеко ван центра Београда и на крајњим тачкама вароши, Г. Петровић за овим пледира за изградњу центра Београда, коју акцију по речима писца Д,. Х. Банка није потпомагала, Пре свега г. П. остао је дужан одговора које су те и колико има таквих »колосалних грађевина« на периферији Београда које је Д. Х. Банка кредитирала. Даље од центра (ако се центар сматра Калемегдан, Теразије, Славија,) подигнуто је после рата врло много зграда, али да међу овима има толико много колосалних, п то чак на крајњим тачкама вароши, то не могу констатовати они који пролазе кроз »Неимар“, »Каленићево Гумно«, Професорску Колонију и т, д. у којима су зграде већином на спрат, о највише на два, а само по изу-