Ekonomist

63

него други, јер им је то имање н, пр, очевина, дедовина, или им пружа већи комфор и т. д. (рпх Ф'аНесноп). Али се не може спорити да је продајна цена у већини случајева најмеродавнија оцена вредности једнога имања, И Д. Х. Банка тражи од својих проценилана, у одговор на питање шта имање вреди да изјаве: колико би се за дотично имање могло добити у случају да се оно изложи продаји, пошто из продајне цене има она да наплати своје потраживање.

Д. Х. Банка има један много. ефикаснији начин за контролисање правилности својих процена, нето што су огласне методе које г. Петровић предлаже. Тај начин се састоји у томе што она приликом преноса тапије по њеним залогама не одобрава преносе на новога купца ако продајна цена стоји у несравмери са проценом коју је Банка у своје време извршила, Другим речима (реч је о имањима у Београду), ако продајна цена добивена јавном продајом или пријављена код Суда није најмање двогубо већа од постојећег дуга, продаја се не одобрава, Ако је било разлике, продаја се одобрава само под условом да се постојећи дуг смањи за ту разлику. На тај начин Д. Х. Банка врши један коректив у својим проценама, које су све до скора као што је познато, после рата варирале у цени услед нестабилности вредности динара према иностраним девизама. Један пример: Једно имање у Београду које је Банка проценила у 1,200.000'— има дуг од 500.000'— Имање се продало на лицитацији или из слободне руке за 900.000'— Банка не одобрава продају, односно не одобрава пренос тапије на новог купца док се не положи у отплату дуга сума од 50.000 — до 100,000'дин, (према томе је ли имање у центру или периферији), Има пуно примера свакодневно да Банка тражи полагање тих разлика; али ваља истаћи безброј примера где је продајна цена приближно иста или чак и већа од оне коју је банчин оцењивачки одбор одредио. Закључак из свега тога је да се банчина хипотекарна политика базира на солидној, реалној основи, и да су закључци г, Петровића скроз погрешни, У осталом, из резултата рада Банчиног излази да је Банка са својим портфељем од скора две милијарде динара (хипотеке, комунални и други зајмови) имала минималне губитке, нарочито ако се упореди са штетама које су други велики заводи претрпели са својим мобилијарним кредитима.

4, Страховање г. 1, да закупи ладају, оправдано је, Међутим ако се предузму мере да тај пад не буде катастрофалан,