Ekonomist

ИЧ

Што се тиче друге транше дуга, просечни приход Бугарске за две године (нерачунајући приход са територвја уступљених Румунији 1913, и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1919,, а узимајући у сбзир приход са територија Турске, које су према Нејском уговору Бугарској остале (износи 181,862.060'лева. Просечни приход за две године!) са територија уступљених нашој држави у 1919, години износи 3,278.063'— лева; са територија уступљених Грчкој, 8,058,138— лева, Тако, дакле, укупан износ просечнога прихода са територија које се узимају у обрачун друге транше дуга је 193,793.261'— лева,

Према томе коефициенти за поделу дуга друге транше следећи су:

1. За Бугарску 181,862.060— __ 03.840.914"/,

193,798.261ONO NIK (S) 3,278.063— __ 100.980 60148; 3. За Грчку 8,658,138:— __ | 103 10020) 7 107.604

Да видимо сада какав би био финансијски ефекат дела дуга прве и друге транше, који би пао на терет наше државе,

Израчунавање његово, додуше, отежано је фактом што међу наведеним зајмовима има који гласе на златне франке, Ради тога, ми ћемо у изналажењу финансијског ефекта имати два случаја, односно две претпоставке,

1, У случају да се златни франци имају рачунати по курсу папирног француског франка, онда би износ дела дуга наше државе био 32,088.055— динара, рачунајући 100 фр. франака 223— динара, 100 бугарских лева 41'— динара и 1! тур. лиру 241—– динара.

2, У другоме случају, т.ј. да за левове, папирне франке и турске лире остане исти курс а да за златне франке узмемо данашњи курс шв, франка од округло 1 шв, франак = 11 динара, онда је износ дела дуга наше државе знатно већи и достиже цифру од 103,862.442 —— динара,

(Ова друга претпоставка, по нашем мишљењу, не би била вероватна; а) с тога разлога што ни Међусавезничка Комисија

5 Овде су за прорачун просечнога прихода узете у обзир само две буџетске године с тога разлога што управни одбор отоманског јавног дуга није могао пружити података за 1909)10 годину.