Ekonomist

78

није ближе одредила како ће се обрачунати зајмови који гласе на. злато; напротив, из једне примедбе коју је она у овом случају ставила дало би се назрети, да ће то питање бити предмет дискусије и доцнијег споразума између заинтересованих држава, и 6) са разлога што по оваквом једном питању постоји преседан, по коме друга претпоставка не би могла опстати; Инзбрушким Протоколом, односно Прашким Споразумом утврђено је да цесионарне и наследне државе бивше Аустро-Угарске Монархије, до 1931. године, плаћају Заједничкој Каси, односно иностраним портерима за зајмове који гласе на злато 32%/, од номиналне вредности а за зајмове који гласе на више монета 27'%/, од номиналне вредности. (Овај споразум, истина, привременог је карактера али, с обзиром на Аппехе ан Ргоtocole d'Tansbruck et |'ассота de Prague!) om 1. Mapra 1926, године, сви су изгледи да ће утврђени проценти важити и после 1931. године, пошто би за ревизију наведених процената био потребан le consentement gćnćral des Eltats сопгасја 5; другим peumma: Loppositition de deux ou plusieurs Etats sera nćoećssaire et sulfisante pour empčcher |'адорНоп d'une proposition de rćyvision cet, par vole de consćquence, pour maintenir le status quo, Према томе, овај преседан могао би нам послужити да одлучно одбијемо исплату у злату за зајмове који гласе на

златне франке, Што се тиче самог финансијског ефекта, било да се пи-

тање реши по првој, било да се оно регулише по другој претпоставци нашој, он није особито осетан кад се узме у обзир само висина удела наше државе у бугарском односно отоманском дугу; Али, кад се има у виду то, да је за идућу буџетску годину за консолидоване дугове наше државе на име ануитета предвиђено 713.434.785— динара и кад се томе дода да нисмо још регулисали поред осталих ни ратни дуг према Француској, који, према стању за 30. април 1926. године изнетом у званичном финансијском прегледу Француске Републике, износи 1.622,870.000'— франака, онда је тај сфекат врло осетан, (С тога би у томе погледу требало пмати много обазривости и регулисати исплату дуга наше државе према Нејском уговору тако, да се она пренесе на што дужи период времена, како се не би одвише преоптеретио наш садашњи буџет и платни биланс, који је иначе у дефициту, А најцелисходније

1) Ргогосоје Ад опе!.