Ekonomist

· 258

десило се: ово: док је Министар Правде испустио иницијативу из својих руку за питања која њему припадају, дотле је један од његових угледних начелника, истина само као приватна личност, узео делимично улогу која би припадала Министру за Социјалну Политику — он је најјачи иницијатор за образовање задруге за подизање чиновничких станова.

Да се вратим на број десет. Сталност у правном поретку први је услов за здрав и полетан развитак друштвеног живота, Ово је још увек аксиом социјалне политике културног друштва. Наша држава јавља се у тренутку када су основи правног поретка, створеног у деветнаестом веку, јако нападани, Како ти основи у нашем државном животу још нису били доследно спроведени и до детаља остварени, ми смо се показали јако пријемчиви за нове ма и неодређене и нејасне идеје. Међу овим код нас је »социјална правда« била једно време јако омиљена крилатица, Њом се правдало свако рушење нашег правног поретка, који је и иначе био уздрман стварањем државе уједињених С,Х.С. који су дотле живели у правним срединама бар делимично различитим, Ми тек стварамо нов, наш, правни поредак. И то је моменат који га чини недовољно стабилним, ту нестабилност не би требало повећавати лакомисленим без мало свакодневним променама. Говорити о решењу привредне кризе (7) а занемаривати правни поредак, једна је велика несмисао. А колико мало смисла имамо за сталност правног поретка, најбољи нам је пример последњи закон о становима — од маја ов, год.

Прва одредба закона о становима од 1925, гласи; >»Слободно располагање становима у старим зградама ограничава се од“ редбама овог Закона завршно за време до 1. новембра 1927. године,“ А ирва одредба закона од 29 октобра, 1927 год. гласи; »Принудно исељавање закупаца, заштићених Законом о становима од 15, маја 1925, год. односно Законом од 21. октобра 1926, год. (»Закон о изменама и допунама у Закону о становима од 15, маја 1925, год.«), из станова, на која се односе ограничења наведених закона, одлаже се без разлике, да ли је закупац пристао на отказ или не, док запукац не нађе други стан, у који би се могао уселити, а најдаље до !. маја 1928, године,“

И ако је први од ова два закона и сувише драстично иска“ зао да изузетно регулисање закупних односа има да траје