Ekonomist

259

>завршно за време до 1. новембра 1927 год,« ипак је донет пи закон од 23. октобра 1927. године, којим је живот првог закона продужен са изговором да је потребно одредити ликвидационо време за стање створено ранијим законима о становима. И као што прва његова одредба говори не о продужењу ограничења сопственика већ о исељавању закупаца, такова је у томе духу цела његова даља садржина. Према овоме изгледало је да наш законодавац, а у првом реду Министар за Социјалну Политику, потпуно и дефинитивно напуштају даље доношење закона о становима:у циљу изузетног регулисања закупних односа, Међутим, и поред овако подвучених и свечаних изјава, а није прошло ни шест месеца, наш је законо“ давац показао да не мисли да остане доследан. (Оно исто ми нистарство које је донело закон од 29 октобра 1927. год. (за= кон о ликвидацији) прихваћа идеју новог, десетог закона. становима, законадавац усваја ову идеју, и место дефинитивне ликвидације игра почиње испочетка; доноси се нов закон у циљу ограничења слободног стварања закупних односа, Како ће се овај нов период и када завршити, то је врло тешко пред“ видети, Главно је да је овај последњи закон поново унео нег сигурност у један део правног поретка,

Иницијативу за доношење овог последњег закона узели су четири народна посланика, а из њихових руку радо ју је узео Министар за Социјалну Политуку. У тој њиховој иницајативи карактеристично је да се они нису задовољавали обимом ранијих закона, Њихов предлог ишао је за тим да се ограничење располагања прошири и на нове зграде, које су свима рани“ јим законима биле изузетне. (Ово изузимање нових зграда било је предвиђено у намери да се изазове приватна иницијатива да ствара нове станове, Успех се показао, И ако смо ми земља где се варошки живот има тек да развија, ипак се радо виче противу приватне иницијативе и предлажу средства која би је убила, Р-т Душан М. Пантић.