Ekonomist

307

као подржалац новчаничне циркулације.« Из другог једног чланка Каселовог који је превела париска »Информација« од 8. јула прошле године извадићемо неколико пасуса о мишљењу његовом о металном покрићу. Касел тврди да се злата не налази толико колико би било потребно за светску циркулацију добара и он се боји да ће смањење продукције злата изазвати смањење цена и не може се знати докле ће те цене падати, што је опасно по светску привреду. Даље он наставља: »тражња злата за новчане потребе су чисто конвенционалне природе. Ако свет верује да једна емисиона банка треба да има покрића 430,"/, 40,"/D, или 60,'/,, онда је потребно да то покриће буде у тој мери. Треба радити на томе да се увери свет у потребу мањег покрића. Финансијери имају озбиљних разлога да најозбиљније испитају до које се најмање мере може извршити редукција потребног покрића код увођења система златног важења и какав утицај може имати на стабилизацију пена једна политика економије злата,“ |

Француски економист Албер Депо је истог мишљења. Он тврди да циркулација новчанична износи око 10, милијарди долара у Европи, и 4 милијарде долара у Америци, А банкарска циркулација изражена у депоима износи у самој Америци око 50 милијарди долара, а код пет великих лондонских банака око 10 милијарди долара, док светски сток злата не износи више од 10 милијарди долара, Ове цифре по њему показују колико је фиктиван карактер теорије покрића, Он такође напада тврђење да је волумен цена тесно везана за волумен златне циркулације.

Као што се види и ови угледни економисти — присталице квантитативне теорије новца нису за то да се златна подлога избаци сасвим. Сам чувени немачки економист, професор Г. Кнап изразио се овако; »иг Амзјапа, Ђакег Сеја; кит апа појајев,« По њему дакле унутрашња циркулација не мора имати покрића, али мора имати једну резерву за потребе спољне трговине, да би се унутрашњи новац у томе случају могао конвертирати у екстерни, Не мора бити кован са ликом, но у полугама, У осталом Енглеска је усвојила тај систем gold Ви оп Standard — без стварне циркулације златног новца, но даје само полуге за извоз почев од 400 онса злата — па навише (једна онса равно 32 грама злата),

И Француски економист Морис Келерсон изјављује такође: »да је унутрашња метална циркулација данас бескорисна, Велики је успех да се скоро сви економисти слажу у томе, да унутрашња циркулација злата није потребна за здраве финансије«. Он предлаже што ужу међунарадну кооперацију емисионих банака, које би стварале солидарност кредита у место регулаторског аутоматизма злата. Предратни режим, вели Келерман, не фукционише више скоро нигде«.

У вези са овом теоријом смањивања улоге злата у будућ-

65*