Ekonomist

308

ности у монетарним системима стоји теорија »манипулисане валуше«, коју ћемо овде укратко изнети. По тој теорији стабилност цена је најважнија ствар и вредност злата зависиће од једне одређене валуте (долара). Руковањем кредитима као чинилац-регулатор курса цена замениће извоз и увоз злата. (С тога су присталице ове теорије за систем Sold ехећапсе зјапдакд. По овом систему, који је данас јако заступан у науци, стабилност једне валуте осигурава се не њеном разменом за злато но за златне девизе и то само за потребе спољне трговине, Тиме се не само постиже велика економија у употреби злата, но и еластицитет у политици кредита, јер то омогућава кредитну инфлацију иначе би по њима, ако би се прешло на предратни систем, наступила дефладија и падање цена, јер је продукција злата много слабија од светског економског на-

предка. На овај начин мисле присталице теорије »манипулисане валуте« да би емисионе банке владале не само тржиштима новчаним но би контролисале и тржиште робе и дисциплиновале би тржиште рада. Систем овај састоји се у томе да се дејствује на волумен циркулације и кредита према потреби волумена добара за размену, куповањем или продавањем ефеката од стране емисионих банака према приликама и потребама. На тај се начин спречавају претеране спекулације, окуражавају здрави послови и спречавају злоупотребе кредита, јер се на тај начин повећава или смањује према потребама трговине ликвидни диспонибилитет, ~

Професор Албер Афталион налази да та политика конвенира англосаксонским земљама, код којих куповање или продавање ефеката и краткорочних благајничких записа преко емисионих банака, према потребама тржишта, појачава само кредитне текуће рачуне појединаца, док би у другим земљама такве операције изазвале емисију нових новчаница – инфла-

цију.

Познати француски економист Фредерик Жени не слаже се са теоријом »манипулисане валуте«, вели да је никла у Америци због, изузетних прилика које су учиниле да наступи велики прилив злата, Не верује такође у њену ефикасност у погледу стабилизације цена; не мисли да би та имобилност цена у економској материји требала да постане идеал јер би водила стагнацији, (»Тетр=« од 12. децембра 1927. г. ). Он је такође и против система соја exchange standard ms Bmmme pa3лога: а) што он преставља сиперпозицију интернационалног кредита, 6) могућност кредитне инфлације, в што какав догађај политичког, финансиског или економског карактера може да изазове бруталне дефлације и најзад земље које живе подтић системом немају пуну монетарну слободу, јер се један део њихове металне подлоге налази у иностранству. Са тих је разлога он за правичнију поделу злата међу појединим емисионим банкама да би оне имале пуну слободу у монетарној својој