Ekonomist

480

риштем. Код тога је одлучан и интерес саме државе, којој би такав бескућник кога је она створила, опет њој самој пао на терет. По чл. 22 Претходних одредаба за припрему Аграрне Реформе било је забрањено оптерећивати бивша кметска селишта. Према томе, ако је ко кредитирао задругу, чинио је то само на њезину личну кредитну способност а без икаквог стварног (хипотекарног) осигурања.

Смер је закона да се спрече деобе. Једноставна забрана деоба није се могла у закон унети, јер не би имала ефекта. Получено би било само то да се деобе не би грунтовно провађале, док би се фактично делио свако ко би хтео. Деобу искључује једино заједничко живљење, а чим чланови једне породице заједно не станују не једу из једне зделе, не 06рађују заједно земљу, деоба је већ ту, и не може је спречити закон. Деобу спречава стога или задруга или закон који цео посед даје у руке једне особе. У циљу провађања мисли да се сељачки поседи мање цепају одређено је у пл. 40 да мушке лозе имају право да откупе делове женских лица која затраже физичку деобу. Истом циљу служи и одредба чл. 41 којом је признато право првокупа власницима и сувласницима ових поседа када се који део отуђује, макар посед већ био физичком деобом па и грунтовним расписом поцепан. Овим правом првокупа везано је цело бивше кметовско селиште правном везом која омогућује да се цело кметско селиште у повољним приликама опет сједини у једној руци н тиме створи једна јака привредна јединица. Ово служи у циљу да се поседи комасирају. |

Прихваћено је мишљење да и тежаци који нису поседници бивших кметских селишта и стечених беглука, могу бити удеоници предности које овај закон пружа, те је у чл. 43 установљено да сваки тежак може своје некретнине подврћи прописима овога закона. Овим би се путем могло постићи да се утре пут законодавству 0 сељачким поседима, које је пожељно и нужно, ако се хоће да се сачува здрав и снажан сељачки сталеж.)

Из говора појединих народних посланика у начелном претресу овога законског предлога наводимо ова места од већег и карактеристичног значаја: —

1) Стенографске Белешке Народне Скупштине за 1927/28 год. књ. МИ. стр. 185—89- |