Eksperimentalno traženje jedne zajedničke energetske osnove u živih bića

|||

Računajući potrošnju kiseonika na gram telesnogz azota, ne menja se zakliučak koji smo gore dali što se tiče potrošnje kiseonika raznih poikiloterma. Prema tome, mogli bismo, privremeno bar, zaključiti, da osnovna biološka energija ima vrednosti istoga reda u tih raznih životinja. Razume se, da ne mislimo da smo to dokazali, ali za sada nemamo činienica koje bi pobijale tai naš zakliučak koji smatramo više iednom hipotezom vodiliom.

Pokušaimo sada, da doznamo štogod o približnoj vrednosti osnovne biološke energije u homeoterma. U tome ciliu vršili smo oglede na mišu. Kao što je poznato, toplokrvne životinje troše mnooo više kiseonika od hladnokrvnih, čak i onda kada |e temperatura hladnokrvnih na istoj visini kao i temperatura toplokrvnih. Tako smo našli, da miš sa normalnom temperaturom (spoliašnia temperatura 25"). troši na jedinicu žive težine 10 puta više, a na |edinicu telesnogz azota 7 puta više kiseonika od žabe, čila |e telesna temperatura 37", t. |. od prilike ista kao normalna temperatura miša. Ta mnogo jača potrošnja energije homeoterma ne može se pripisati potpunice unutrašnjim mišićnim funkcijama, od kojih su najvažnijć funkcije krvotoka i disanja. Noviji radovi kazuiu, da na te poslednje funkci|e spada mnogo manji procenat energetskog prometa nego što se |e naipre mislilo. Kad bi te funkcije upotrebliavale u miša nekoliko puta više energije nego li u žabe, time se ipak ne bi

_ Oobjascila visoka potrošna homeoterma, jer u žabe, kao što rekosmo, _ nema sumnje da samo |edan gotovo neznatan deo energetskoga prometa služi na unutrašnji mišični rad (u tome je smislu interesantna činienica, koju ie konstatovao Hill na žabi: mišići izdvojeni iz tela promeću u početku onoliko energije koliko i žabljii organizam). Prema tome, moglo bi se pomisliti, da veći energetski promet u homeoterma zavisi od mnogo jačeg prometa osnovne biološke enersi|e: protoplazma toplokrvne životinje morala bi prometati mnogo više energije, pa prema tome i trošiti srazmerno kiseonika, da bi se održao ćelijski životni mehanizam. Sad ćemo pokazati, da bi takvo shvatanje bilo pogrešno, |er se može ispod intenzivnoga ener~ getskoga prometa homeoterma ofkriti osnovna biološka energija iste broine vrednosti kao ı w poikiloterma.

Ako se miš savlada hladnoćom, tada se posmatra, kao što |e pozna-

to, kako intenzitet njegove potrošnje kiseonika naglo i vrlo nisko opada.

To se savlađivanie može lako postići, ako životinia gladuie neko vreme.

Tada nije potrebno upotrebiti niske temperature, jer već na tempe-

raturi od 16" do 17", kad se miš nalazi nezaštićen u našemu aparatu,

on brzo sustaie u borbi za održavanie svoje temperature. Na pr.:

Jedan miš od 13 gr. izobilno hranjen troši na gram težine i na sat,

| na temperaturi od 18,8, 8,5 ccm kiseonika. Posle 24 časa glado-

vanja, kada mu ije težina spala na 12,5 gr., miš postavljen u aparat

troši na gram-čas, 8,5 ccm, na temperaturi od 17,80. Ali posle novih

26 časova gladovanja, koje ie miš proveo u svome kavezu zašlićen

pamukom, on nije više podoban održavati svoju temperaturu, kada

___ se stavi u aparat nezaštićen, na običnu temperaturu labolatorije. Tako

u ovom ogledu, miš stavlien u aparat na temperaturu od 15" troši zaprvu „mr četvrt sata, na gram-čas, samo 2,1 ccm kiseonika. Izvaden iz aparata, miš

ije trom, ne može da beži i nema sumnje da bi u tim pogodbama

\'

be