Eksperimentalno traženje jedne zajedničke energetske osnove u živih bića

brzo uginuo. Ali stavljen na temperaturu od 25% u svoj kavez, on se brzo oporavlja, iede ı dobiva potpuno normalan izgled, tako, da sutradan ima normalnu potrošnju kiseonika. U ovome slučaju vidimo. da se energetski promet, čije |e merilo utrošeni kiseonik, smanjio u razmeri od 8,5 :2,1; dakle smanjio se za čitave tri četvrtine. Međutim, životni mehanizam nije bio konačno upropašćen, |er vidimo, da se životinja docnije oporavlja. U nekim ogledima energetična je po-

trošnja spala na |oš nižu meru, kao što se vidi iz sledećega ogleda:

Posle 36 časova gladovanja, miš od 9, gr. troši, pošto je proveo u aparatu 35 min., za sledećih 45 min. 0,48 ccm kiseonika na gramčas, na temperaturi od 15,4! Međutim, pošto se je oporavio hranom, dva dana docnije, kad mu se težina popela na 11,35 gr, on troši na gsram-čas 7,6 ccm kiseonika, U ovome je slučaju energetska potrošnja smanjena u razmeri 7,6:0,48, ili 1:24. U ovome slučaju vidimo da se |e život mogao održati neko doba sa jednom peftnaestinom svoje normalne energetske potrošnje. Ma kako kratki bili razmaci vremena, to ne oduzima ovim činjenicama njihovu teorijsku važnost. Uostalom, kada bismo uzeli u obzir razmak vremena od trenutka kad počinie u našim ogledima opadati potrošnja kiseonika pa do onoga trenutka kada se vrati na svoju normalnu vrednost, tada bismo imali u nekim ogledima |edan poduži razmak vremena,

u kome bi energetska potrošnja bila, i ako viša od gornje vrednosti, ·ipak nekoliko puta manja od normalne.

Za naše teorijske spekulacije važno je, da se život homeoterma., sa svima funkcijama potrebnim u svakome trenutku, može održati potrošnjom energije koja |{e više puta manja od normalne potrošnje. U prethodnome ogledu, kada |e miš trošio _ svoga normalnoga energetskoga obroka, nema sumnje, da je ta smanjena potrošnja bila dovolina za održavanje i rada srca, i rada aparata za disanje, ı za održavanje vitalnosti samih tkiva; |er da nije tako, životinia se ne bi mogla oporaviti. ·

_ Davno je poznato, da homeotermi savladani hladnoćom smanjuiu Vrlo znatno svoju proizvodnju toplote. U poslednje doba KHreidl i Neumann') pokazali su, da se početnom asfiksijom u ograničenome prostoru postiže u miša u isto doba opadanje telesne temperature i smanjivanje potrošnje kiseonika. Poznato ie takode, da životinje koje spavaju zimskim letargičnim snom, takođe smanjuju svoju potrošnju kiseonika u vezi sa opadanjem njihove temperature. (U mrmota za vreme sna proizvodnja toplote spada na ++ normalne proizvodnje). Mi bismo hteli samo nastojati na teoriiskoj važnosti te Činjenice, naročito što se tiče shvatanja osnovne biološke energije. Ako uporedimo te slabe potrošnje homeoterma sa potrošnjom normalnih poikiloterma sa istom telesnom temperaturom, fada upada u oči, da su te potrošnje istoga reda veličine. Na primer: u žabe na temperaturi od 35" dobili smo pofrošniu kiseonika od 0,66 cem na gram-čas; na 32" pak potrošnju od 0,27 cem. Kao što vidimo, poirošnja kiseonika, koju smo našli u jednome ogledu na mišu (0,48 ccm), zauzimala bi sredinu između ovih dveju vrednosti koje se odnose na žabu.

1) Kreidl u. Neumann. Uber die Verlingeruag der Zeit bis zum Auftreten erminaler Atmungen etc. Pfliigers Arch. 158, 263, 1914.

|awaaaioii i; a

AL a —-