Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ 105

биво гледиште митрополита Саве, али се у томе преварио. Надвладало је гледиште владике Василија. Међутим интерес млетачке републике захтевао је да се пошто-пото епречи нов туреко-црногорски рат; јер, ма како да су Црногорци незгодни суседи, опет ће за републику бити горе, ако Турци савладају Црногорце, па населе њихова брда. Арбанасима или Турцима; јер ће Котор изгубити своју важност и тешко ће га бити одбранити. Зато главни провидур предузима нову акцију да спречи тај за републику штетан рат. Гримани пише митрополиту (Сави како га јако поштује због му-

дрости и поштења која га красе, и због понашања према дужду, које заслужује пуно поштовања. Затим му, у знак своје љубави и старања, саопштава своју поруку босанском везиру преко његова драгомана Ахмета и синовца му Сулејмана: да се сажали на Црногорце, „који су, не из злобе, него из глупости упорни према обвезама које им је Господ Бог поставио према њихову господару“; и изјављује наду да ће Црногорци пристати на паметнији савет (мислећи тиме на савет Савин, супротан савету Василијеву, који је и довео до ових неприлика). А већ провидур није пропустио да нарочито не нагласи митрополиту: како је молио везира да, у случају ако буде приморан да се реши на поход противу одметника, од своје етране учини да се поштеде православни манастири на млетачкој територији, Провидур тиме хоће да утиче на митрополита да у питању харача и даље ради у своме правцу, и да му покаже како он њега двоји од Василија.

Митрополит Сава одмах је одговорио РАИ али кришом, да нико не зна. У том одговору Сава ивбегава да ма шта отворено каже о Василију; али на њега мисли кад говори о немирима и онима који су их изазвали, који су могли утицати на народ „прост и бедан, који нема страха ни од Бога нити од правде“. За тај народ он вели: „Они су сами своји издајници, као што својим очима видите и знате, и свагда су били рђави господари на тамошњој међи“. Омутљивци, пак, који су изазвали последње догађаје — вели — спремају му пропаст и да у својој старости лута по свету. „Али