Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

106 ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

се надам у Бога и у преведрога дужда, да се то неће догодити, па ма и кандило из цркве морао продати, јер они неће да плате харач него раде да на се навуку огањ турски... Ако видим да ни Црногорци ни митови помагачи неће да га плате, ја убоги тлатићу га како будем знао.“ Па онда „Ваша Преузвишеност сведок је мога рада, за то нека обрати на ме своје милостиво око, и нека ме тајно помогне хлебом, гвожђем (оруже јем) и новцем и чим га Бог учи и по својој великој доброти, јер кад прошле године дође у ове стране, свима као да се Бог јавио. То виде многи, гссподине, и приклињем вас да због многих рђавих, не сматрате и не верујете да су сви такви, него покажите се и учините да се спомиње твоје име у овим странама, и милошћу својом не напуштајте ме, јер сам увек био и бићу свом моћи својом у служби Републике, и ако се ма где укаже потреба, ови ће (Црногорци) бити готови, као и пре што су били, али ми се треба држати далеко од турскога огња“." Као што видимо, митрополит Сава није емео ни да помене Василија у своме писму, а камо ли да предузме штогод противу „смутљиваца“ који раде на томе да навуку „турски огањ“ на Црну

ору, те да се он у старости потуца по свету. Уместо да он помогне млетачкој сињорији да спасе и Црну Гору и млетачко приморје од напасти, он се брине само о себи, и нада се у милост главвог провидура. Овај је сада приступио кораку који су Млечићи предузимали противу својих највећих непријатеља. Гримани је предложио влади републике: да се владика Василије отрује. По томе предлогу Вбће Десеторице одлучило је 13. јануара (по н. к.) 1756. године да се отрује владика Василије, као човек врло опасан по интересе млетачке републике. Отров намењен Василију послат је главном провидуру далматинском, али то је све што се може доказати. У млетачком архиву нема трага да ли је покушано то политичко убијство и ко је имао бити извршилац. Али ако је и било тих покушаја, они

+ Јов. Н. Томић, |: с, стр. 149.—150; 2 Јов. Н. Томић, |. е, стр. 152.—158.