Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ОД ПОСЛЕДЊЕГ ЦРНОЈЕВИЋА ДО ВЛАДИКЕ ДАНИЛА 21

учинити ни фукан, ни ко од Бјелица, нити уопште ма ко од Црногораца, тако, да ако когод изневери дату реч, има да одговара сва Црна Гора, а кривцу да се уништи дом. Та њихова изјава би стављена написмено и пред кадијом потписаше је сведоци: Мустафа Челебија, Хајдар Војовић, Џасер Челебија, Рамадан Кадић, Омер ћехаја из Жабљака и Ахмет Челебија, такођер из Жабљака: а потом потврђена и оверена, у виду акта црногорског кадије, би послата которском провидуру заједно с једним писмом владике Мардарија, главара и стараца црногорских и свега збора њихова.

Идуће године настаде спор између цетињског манастира и отмичара Хумаца око земље. Владика Мардарије прво је прибегао ауторитету црногорског кадије, па онда подгоричком паши, и ови решише спор у корист манастира.

1. Фебруара 1689. писао је владика Мардарије Которанину Фрању Болици писмо, које је приложено провидуровој депеши од 5. маја 1689., у коме владика и збор црногорски, између осталог, веле: како су Прногорци под тешким јармољм (турским), па се моле Богу, више добра желе и радије би служили млетачкој сињорији него ли Турцима, желећи сињорији да је мине опасност од Турака.

У другој једној својој расправи академик ЈовН. Томић доказао је да су се тада Црногорци први пут подигли противу турске власти у Црној Гори, и први пут отворено приступају млетачкој републици да заједнички ратују против Турака и ослободе се њихове власти.

Али п после тога покушаја, уговором о Карловачком Миру — дакле једним међународним актом — остављена је Шрна Гора у саставу Турске.

„На тај начин — вели Томић: =— од евих доказа што их је Томановић изнео у прилог свом мишљењу о политичком односу Црне Горе према Турцима, нема ни једнога, који, доведен у везу с овде изложепима може

„О црногорском устанку у почетку морејског рата.“ 2 „Политички однос Шрне Горе према Турској“; засебно издање, страна. 105.