Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

44 ПРВО ИЗАСЛАНСТВО РУСИЈЕ У ЦРНУ ГОРУ

„Лаз. Турци који преживеше ову своју погибију, разбегоше се на све стране.'

Не знамо колико је историјски тачно, али два писца (владика Василије стр. 19. и Андрић стр. 82.) тврде да је султан Ахмет И, сазнавши за погибију евога сераскера од 28. јула 17112., понудио Црногорцима да се помире, али да су ови ту понуду одбили, „јер немађаху пристанак Русије на то, а хтели су да одрже своје обећање, да ће потпомагати Русију“. Овим обећањем мисли се сигурно на заклетву збора црногорскога на коме је углављен онај „уговор“ између Милорадовића и Црногораца, који се налази у горе поменутој повељи,

Оултан Ахмет Ш, „разјарени још више противу Црногораца што одбише његову понуду за мир“, посла 1714. г. свога великог везира Нуман-пашу Ћуприлића са 120.000 одабране војске против Црне Горе.

Ова војска стигла је у Херцеговину у мају 1714. године. ћуприлић — и ако је пмао под својом командом 6 пута толико војске, колико тада беше у Црној Гори свега становника, рачунајући и старце и жене и децу —- опет није хтео одмах да приступи војничким операцијама. Он је као Србин добро знао и Црногорце и њихове кланце и богаве; па зато, да би своју мисију извршио са што мање жртава. почео је е преваром. Најпре је позвао у свој главни стан код Ситнице, близу

раховице, све главаре црногорске да с њима преговара о миру. На тај позив послаше Црногорци 81 ево-

= Владика Василије, 1. е., стр. 19.

Сима Милутиновић, 1. е., стр. 58.—64.

„Сриско огледало“, стр. 80—86. п 505.

4. Апауе, .Сезећсћее без Енгзбеп ит Мотепегто, УУјеп 1853,“ стр.32. Академик Љубо Ковачевић ставио нам је на расположење један запис који је он нашао записан на једном листу Једне србуље из ХУП века, који још није публикован. Тај запис гласи: „НЕГдА СЕ зна глесеца И:одна з АВНЕ како БН Белнкн Бон н сраженне ка Чркнон Гори на глесте зокомњ Шарек Лазћ и 5 празник на дБнљ СЕРТНЕН чзаоткорнив моченице ЛАарине. Биств тз Фт тарске стоане Босански паша ехмлетљ царекљ серасћерћ и А зрмишћ паша херпегокачки, ахнрљ паша скандариски, Кар(т)а вегљ декадински, Дхметљ, Бегљ понзренски ин ФСелимљ паша изкорничкн но клншки Бег н

хилтдњ конске Но разкихњ() га десет хилада цркногорацћ. ако нм вогљ даде.“