Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

зчји

ЕРИ О а

ВАСКРС СРБИЈЕ

У Је ОЈ ЈА

Поглед на историју Срба од њихова досељења на Балканско Полуострво. Стеван Немања и оснивање прве Српске Државе (1170). Цар Душан Силни и Српска Царевина (1345). Одвајање Српске Цркве и стварање Пећског Патријархата (1346). Распадање Царства. Навала Турака и пораз на Марици (1371). Кнез Лазар Грбљановић. Проглас Босне за Српску Краљевину. Битка на Косову (1389). Пропадање српских држава (1459—1498).

Турска управа у српским земљама. Политичка управа. Муслиманско право и покорене земље. Раздавање земље спахијама. Прелазак Срба у Босни и Херцеговини у муслиманску веру. Терети српских сељака У ХМ веку. Разузданост јаничара и оснивање читлука.

Последице турске управе. Хајдуци и Ускоци. Сеоба Срба у Угарску. (1690). Деспот Ђорђе Бранковић. Повластице Срба у Угарској (1690). Петар Велики и Црнегорци. Пожаревачки Уговор и аустријска управа у Србији (1718—1739). Аустро-турски рат и нова сеоба Срба у Угарску (1737). Повратак Србије под Турску власт (1739). Укидање Пећског Патријарха (1764). .

Нове повластице Срба у Угарској. Аустро-руски договор од 1781. Србија у аустро-руском плану за поделу Турске. Нови ратови рускотурски и аустро-турски. Побуна Срба у Турској. Кочина Крајина (1788). Српски добровољачки одред (фрајкор). Смрт Јосифа 1 и реакција Европе против руско-аустријске политике. Политика Пруске и Рајхенбашка Декларација (1790). Аустро-турско примирје. Незадовољство Срба у Турској према Аустрији. Архимандрит Стеван Јовановић и план аутономије за Србију по угледу на Влашку и Молдавију. Свиштовски Уговор (4 августа 1791). ~ '

Србија (српска земља, Српска Држава) била је мало поз-

ната западној Европи пре Х1Х века. То је долазило, без сумње, од њеног географског положаја. Довољно је бацити један поглед на карту Балканског Полуострва па видети да је Српска Држава, готово у свим епохама своје историје, била. потпуно затворена између падина Јадранских Алпа и између огранака Балкана и да су се њене северне границе губиле у брдима

северне Србије а јужне у планинама Албаније, јужне Маћедоније

и Тракије. Србија је била тешко приступачна странцима и, услед тога, није чудо што је била тако мало позната у Европи. Међутим, она је, још у средњем веку, била достигла до таквог уређења, моћи и цивилизације да је заслуживала да на себе привуче пажњу целе Европе. 1:

Дошавши из области данашње Галиције, Срби су се, у УН веку, настанили у крајевима између Саве, Дунава и Тимока

1