Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ава

налити нвацаве идринења

6 ЕЕРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

канском Полуострву Због тога је наредио да г послао га је у затвор у Јегар, у Чешкој (1689) ХЕ

Да би испунио обећања дата Србима који су се скоро били доселили из Рашке и да би придобио и њих и њихове сународнике, који су већ били настањени у Угарској, цар је издао повељу, којом им је признао готово независно верско и национално уређење. На основу те повеље Срби су се сакупили, 1691 г., да изберу деспота. Не могући да израде ослобођење Ђорђа Бранковића, који је уживао њижово поверење, они су изабрали јЈована Манастирлију, једног од својих најзаслуженијих коман= даната. Али, пар је пристао да га потврди само за подвојводу.

Што се тиче Срба који су остали под турском влашћу, њихово стање није побољшано. Карловачким Уговором (1699) Аустрија их је оставила њиховој судбини— Једино су Црногорци мало доцније, успели да се ослободе султанове власти.

Ускоро јеј она друга држава оживела српске наде. То је била словенска Сила, Русија. Цар Петар Велики повео је био рат против Турака. Да би спречио спајање турске војске из Албаније са султановом војском, он је послао једно изасланство у Црну Гору, да обавести све Словене у Турској о политичком и војничком положају и да их позове да збаце турски јарам са себе. Један устанак плануо је, 1711 Ду оној Гори и суседним крајевима, али како је Русија била принуђена да закључи мир с Турском (Прутски Уговор 1713 г.), тај устанак није дао никаквих а

Међутим, Срби су се поново борили уз Млечину и Аустријанце _ (1716). У том рату Београд је био понова освојен и, по Пожаревачком Уговору (1718), уступљен је био Аустрији с великим делом старог српског“ деспотства и једним делом Босне. Србија је била делимично ослобођена од Турака. Тада су сесви надали блиском и потпуном ослобођењу. „Али та је нада преварена. Године 1737 плануо је између Аустрије и Турске нов рат, у коме је узело учешћа тридесет хиљада српских војника. Хришћанске трупе допрле су биле до Новог Пазара. Аустрија је опет ступила у везу са српским патријархом у Пећи, Арсенијем ТУ Јовановићем, у намери да изазове нову сеобу Срба у Угарску. Та је

сеоба почела исте године. Извештени о томе, Турци су изненадно напали исељенике на путу, близу Ваљева и, како су они били без оружја и одбране, немилосрдно су их исекли. Само један незнатан број исељеника; с партијархом начелу, успео је био да се спасе. После те несреће дошла је још једна. Рат је окренуо неповољно по Аустријанце; они су морали закључити мир с Турцима и уступити им, по Београдском Уговору свео све српске крајеве које су раније били заузели. То није било. све. Како је последњи српски патријарх био напустио Пећ“ и прешао у Аустрију, Турска је, да би спречила даље исељавање својих поданика, обуставила избор новог патријарха и његову столицу продала за новац цариградском патријарху. Тако су Срби, у средини ХУ 11 века, били лишени и верске независности