Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

332 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈ=

нашла да то питање треба одложити до друге прилике.) То је било све. У тренутку кад су појачања посаде почела долазити, стигле «у и вести о војним припремама на граници. Забринут, Милош је наредио Алекси Симићу и А. Петронијевићу да се жале везиру. Објашњења која им је везир дао потпуно су га умирила. Он је тада примио послату обавезу и ако ни издалека није одговарала ранијем обећању и дао је две обавезе: једну од своје е султану а другу од стране народа Реис ефендији, у којима је

њиве. изражена његова и народна не Е ултану.2) Шеснаестог априла Милош је примио два писма од графа

Неселроде. Предвиђајући скори рат између Русије и Турске, он је саветовао Србима да остану на миру и уверавао је Милоша да ће Русија натерати турску владу да изврши све одредбе Акерманске Конвенције о Србији.з)

Почетком Маја донео је Милошу из Цариграда Стојан Симић нове предлоге турске владе. То су биле примедбе на српске захтеве које је Исак ефендија службено предао депутатима пред Реис ефендијом, с препоруком да их пошаљу Милошу. Те су примедбе гласиле овакоуСлобода богослужења одобрена је; владика ће бити Србин, али ће бити наименован у договру са патријаршијом. уМилош је признат за баш кнеза, за време докле буде праведно и добро управљао народом, 623 права да себи бира наследника. Наследник ће бити биран по смрти кнежевој изњегове породице или из које друге, ако у њој не буде способна члана за то. Све врсте данка своде се у једну суму, али тако да се харач од најмање 600,000 гроша мора урачунати у њу. Приходи од мукада и други који нг улазе у данак, као што су царина, трошарина, кантар, такса од кафе, скеле и тд. даваће се под закуп. „Нишки“ и „босански“ харач остаће и даље одвојени. Турци ће остати у Србији. Тимари и зијамети предаће се београдском везиру који ће их издавати под закуп кнезу или коме другом и који ће од тога прихода давати спахијама колико им припада. Осем тога учињени су незнатни уступци у погледу штампарија, карантина и пасоша. Што се тиче одузетих нахија, о њима није било ни помена.“) –

Кад се ови предлози упореде са захтевима из народне молбе од 20. септембра 1820 г. и с одредбама Акерманске Конвенције, видеће се да се они никако не слажу. Али прилике су тада биле такве да се на њих није могло реагирати. Милошу ЈЕ остајало само то да сачека догађаје и да решења свих питања остави руској влади.

ту Депутати М. Обреновићу, 24 фебруара 1828. (Исто. 48—9).

2) М. Обреновић султану. Народни Суд и нахиски кнезови Ренс ефендији, 23 марта 1828. (Исто. 57).

3) Граф Неселроде М. Обреновићу, 26 фебруара 1828. (Исто. 65—66).

а) Возраженија, од 9 јуна 1828. (Исто. стр. 552—556).

биљне