Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА ХСХ. 351

читао његово мишљење о унутрашњој управи Рибопјер је плануо: „Да —рекао је он— Милош Обргновић хоће да буде Император, он неће да има народни Савет, него само свој Савет који би могао по својој вољи постављати и смењивати. А тако султан ради!“ Бутењев је прихватио. Тиме ће ваш кнез — рекао је Давидовићу — навући негодовање господара императора; господар нема никако у виду да остави српски народ самовољи кнежевој; он хоће да и народ има својих заступника које ће он сам а не кнез бирати; нека књаз има свој Савет који ће сам бирати као што наш господар има свој Државни Савет али и народ треба да има свој Савет. Кад је Давидовић покушао да им скрене пажњу на то да Милош није против народног Савета, Рибопјер му је добацио да се њега Милош и не тиче него да има народ у виду _ Граф“ ОРЛОВ ЈЕ тада потврдио да: цар и руска влада воде рачуна о народу а нг о Милошу. Бутењев је шта више додао да цар неће никад допустити да сав народ узме учешћа у државним пословима. Рипобјер је за-тим бранио своју редакцију те одредбе. Између осталога рекао је да руска влада не сматра Србију као независну државу, да би било потребно да се уведе „самодржавство“ или као републику да да би било потребно да цео народ управља државним пословима, него као зависну и „конституционалну“ земљу која мора бити потчињена турској влади и бити под управом кнеза и Савета тако да би само о изванредним питањима и о располагању данка могао цео народ давати своје мишљење.

Оштру критику рускога посланика и његових другова иззазвале су и остале Милошеве примедбе. Такав је случај био с Милошевим захтевом да се из нацрта избаци одредба по којој Ће турска влада признати српске законе само у толико, у колико не буду противни сувгренству султанову. Рибопјер је у томе захтеву видео најбољи доказ да Милош жели да буде „император“ и „султан“ и да није разумео да та ограда значи забрану да кнез и Савет не издаду какав закон који би ишао на то да ослободи српски народ власти султанове. Исти је случај био с Милошевим захтевом да Србији припадне Вишеград. Рибопјер је узео карту: На-њој је то место било погрешно стављено на леву обалу Дрине. Како је он према Давидовићевом мемоару у свом нацрту хатишерифа тражио да Дрина до ушћа Лима буде граница између Србије и Турске, он је почео викати да Срби хоће да узму и Босну и да о Вишеграду није било речи у ранијим српским представкама. Пребацивао је Србима што једном за свагда нису утврдили своје захтеве од којих неће одступити, него им сваки татарин доноси нова упуства и примедбе и додао је да нион ни српек!' депутати, ако се тако продужи, неће никад ни свршити српску ствар. За тим је одједном изјавио да има да отправи пошту и прекинуо је разговор.