Fermenti i fiziologija

20 ~ +. а

кроортанизми често разоравају само једно од два оптична изомера који се налазе у синтетичним рацематима, и то онај који се налази у природи. Код виших створова оптични изомери понашају. · се такође неједнако у организму; на пример, |-маноза убачена у вену једнога зеца прелази брже и потпуније у мокраћу него ли (- -маноза. ЈЕ. Епзећег је показао многобројним примерима да еб И Ферменти разли' чно понашају према оптичним изомерима. Ферменти су осетљиви према стереохемијекој грађи молекула; о томе. има довољно јасних доказа. Како објаснити вије тај Факат до предпоставком да по Ферменат. мора

имати стерсохемијеку грађу, и да. фФерменат може. утицати 25 једно

тело само ако постоји извесан однос између грађе једнога и другога, као год што, по поређењу Елзсћег-а, један кључ може да отвара браву

ако је његов облик у извесном Отноку са Ју трашњим обликом ме оХа-

низма који покреће. Докле нам је етереохемијска конфигурација тела на која утичу Ферменти махом позната, дотле нам је конфигурација Фермената најпотпуније непозната. С тога та акта која утврђују да постоји извесан однос између Фермената и конфигурације тела па која утичу, нису ништа допринела познавању механизма Ферментеких акција. јер се тај однос није могао да одреди из простог разлога што је један од његових двају фактора потпуно непознат. р

· Пре него што изнесемо данас већ класичпе примере зависности «ерментеких акција од оптичне конфигурације, да напоменемо нешто о изомерији. Тела, као што су угљени хидрати, која имају више асиметричних угљеникових атома, могу имати две врсте изомера. Најпре, свако од тих тела има своју оптичну антиподу т,ј. изомерно тело које има исту стереохемијску грађу с том разликом што је ова: слика у огледалу стереохемијеке грађе изомернога тела. Такви се изомери “називају енанциоморфни изомери. Такви изомери имају исте особине Физичне пи хемијско; исту растворљивост, исту густину, дају исте реакције ит, д. само што је њихова оптична моћ једнака али супротна правца. Докле један од та два изомера скреће поларизовану светлост на десно дотле је други скреће на лево за исту ансолутну вредност. Поред те особине која их разликује једно од другог треба додати и начин на који се понашају према Ферментима: један се ферменат не понаша на исти начин према внанцпоморфним изомерима. На пример зимаза не превире |-тликозу, |-манозу и 1-Фруктозу а превире (-гликозу, (-манозу и 4-руктозу. ;

Поред енанпиоморфне изомерије, постоји ш стереољемијска = #30мерија. Два стереохемијска изомера имају исте хемијске Функције на исти начин поређане и према томе истоветну хемијеку Формулу у једној равни. Али пројекције њихових Формула развијених у простору нису више симетричне једна према другој, или другим речима, један изомер не одговара слици другога у огледалу. СОтереохемијеки изомери не рлз-