Fermenti i fiziologija

~ —

пер зен на

ЈЕ)

"аи У „

зерву_ 7 једном облику, то су и брменти ПН хидрата код њих у - јако ограниченом броју у. свакој. биљној врети, _ -

· Укратко рећи, И код вИШИХ животиња И кол ВИШУ биљака, фер: менти. угљених хидрата малобројни су код једног истог отвора. То је

_ правило које не трпи изузетака. ји и а =

Код. нижих пак; створова, ствар стоји сасвим друкчије. Код. ЊИХ

_. пада одмах у очи необично велики број Фермената које садржи један.

„створ чија је организ зација често најпростија. То петраживање еорме"ната код-нижих створова, није до сада извршено. система ски код до-

МОГЛИ поувдано проширити на све пиже створове у опште. Али до “вада стечени резу лтати 7 РОМ погледу, код извесна броја нижих биљака и. НИЖИХ. животиња, говоре сви у прилог многобројности фер-

мената угљених ЗрАрА и. _ЊИХОВИХ. деривата, код НИЖИХ ствррова, |

Ру те.

Од нижих биљака у том су погледу мепитивани нарочито ква-

со

„ „вољна броја ЊИХОВИХ, · представника, па 4 би се добивени резултали |

сови и извесне гљиве. Код квасова су нађени многобројни Фермешти ·

угљених хидрата; али су још многобројнији код Азрету из тедег-а, гљиве која се развија редовно на многим предметима остављеним у влази, Азрету из тајећ на“ Ваши-овој- течности развија се врло брво, "тако да после-неколико- дана површина течности ишчезава под кором састављеном. од мицелијума А8 врето из-а. Ако се тада исцрпе Кацитова течности замени дистилованом водом, многобројни Ферменти пређу из вљиве у течну подлогу. Ту су течност · Воптумејоћ и Нетазеу назвали __ ферментском течношћу. Азретуј из- а, За коју можемо рећи да. садржи без мало све познате ферменте угљениг амдрата. А нема сумње да садржи још и непознате ферменте, Олични су резултати добивени и са другим гљивама: Во уив вгтетва, Репља ит амсит И ПИ

Факта констатована код разних нижих животиња у погледу броја Фермената које садрже, говоре такође у прилог многобројности Фермената угљених хидрата, код тих створова. Та су факта, констатована. код инсеката, крустацеа, мекушаца. Један мекушац, Нерт ротаћа, обични виноградеки пуж, био је нарочито предмет истраживања Фејрмената угљених хидрата и њихових деривата. Код тог мекушда нађени су, ва неким врло ретким и: јузецима, сви до сада познати · ферменти угљени тидрата и чак неколико новиг фермената. пе

Из овога што претходи закључујемо: док су код виших сетверова Ферменти угљених хидрата у необично скумену „броју, тако-да, из тог узрока многи распрострањени угљени хидрати не могу им послужити као алименат, дотле су код нижих створова ти _ фермен ТИ тоз лико многобројни да Физиолошка потреба многих није јасна, На пр. не видимо коју улогу може да игра лактаза, ерменат млечнор шећера,

–