Fermenti i fiziologija

и у Ра

од >

код морских ракова и мекушаца, пошто је тај угљени хидрат, изгледа, готово искључиво локализован у млеку.

Обратимо овом приликом пажњу на несразмерност која постоји између морфолошке еложености и ступња на коме се налази Ферментска Функдија код разних створова. Азрете из који производи толико фермената, необично је просте грађе. Шре него што та гљива да споре, она се састоји из неколико истоветних ћелија нанизаних једна за другом. То је сав апарат АзрегеШиц-а који даје многобројне Ферменте. Квасови, једноћелијски створови, представљају минимум мортолошке сложености. Код виших животиња пак, за производњу малог броја Фермената служе сложени органи, жлезде.

Ослањајући се на изложена акта, можемо схватити на следећи пачин еволудију угљено-хидратске Ферментске Функције у живих створова.

У шшжих створова налази се више Фермоната него лп у виших, Еволуција је дакле назадна. ретроградна, и иде од еложенијега ка простијему. Навешћемо неколико ствари које, мислимо, стоје у вези са тим правцем еволуције ферментске Функције. У виших биљака ва хлорофилом, Ферменти угљених хидрата имају једну тако рећи искључиво унутрашњу улогу, која се састоји у хидролизи угљених хидрата које садржи та биљка; пошто су ти угљени хидрати малобројни код једне биљне врсте, ехватљиво је да је Ферментска Функција сведена само на Ферменте присутних угљепих хидрата. Пошто се хлороФилне биљке могу да зпдовоље узимајући из спољашне средине само минералну храну, то је спољашпа улога Фермената код њих сведена на нулу. Ја доба клијања, када је млада биљчица без хлорофила, исхрана се врши на ралун резерва које се налазе у семену и које су увек исте за исту биљну врсту. За то кратко доба, млада се биљчица понаша као паразит албумепа или котиледона, али је тај паразитизам увек исти за исту биљну врету. За ниже пак биљке без хлороила, “ које живе сапрофитеки или паразитеки, хемијека органска подлога на којој се развијају. различна је према случају који је довео клицу, спору, на ово или оно органско тело. Уколико та биљка садржи више фермената, утолико ће више тела моћи да јој послуже за подлоту на којој се може развијати, Потреба, или бар корист многобројних фермената јасна је у овоме случају. Створови без хлорофила, прилагођени на извесну одређену средину. као што је случај са многим микроорганизмима који се развијају у организму других створова немају потребу многобројних фермената као год и хлорофилне биљке; и 3листа изгледа да је код њих Ферментека Функција знатно скучена, када се упореди са том Функцијом нижих биљака које се могу развијати на врло различним срединама.

Код виших животиња које имају моћ да пробпру храну, ферментека угљено-хидратека Функција своди се на неколико Фермената

БР "=" = · а === –