Fermenti i fiziologija

"а + ан 5 287 - рез ЈЕ појам 0 еволуцији те Функције или тор оргата, може ли се на исти "начин (из посматрања. „ферментске“ функције“ у низу животињске и-

_врна;

Функције, 1

_могл а « успехом прихватити.

Ми мнороб ројних угљених хидртта- који свем ПА лазе У природи,

биљне серије навућт извесан одређен појам-0. привидној -еро. лудији. те -|> о „односу „између те Функције и. ступња на коме се на-

лави, створ... 3. Да би овакав: покушај. био „оства љив требало би“ да нам је фер-

пи те -. .>- о

_ ментека Функдија. добро позната, Чар у својим главним пртама, Ју целој · | животињској,

односно "биљној серији, почевши“ од, најнижих "пак до највиших предетавника;. Тако се „еволуција физиолошких функција, И морфолошких особина. могла. утврдити тек пошто су упоредна Ффи"знологија. П упоредна анатомија. дале плод својих истраживања. Меутил то за брментску Функцију сније случај: Она је упоредној. Физналотији. недово. БНО позната, чебто и стога што су нам многе Фер· ментеке акције недовољно познате па да би их упоредна Физнологија. гда- сада, дакле, не" може бин говора о једном покушају сволуције: Ферментеке "функције узете“ као целина.“ Међу. Ферментима најбоље су нам познати Ферменти угљених хидрата и гликозида, нарочите с-тота што су тела н% која утичу хемијски махом добро позната; затим, ти су ферменти и у упоредној физиологији били много винте предмет изучавања него ли остали Ферменти. Стогаћемо наше неколике примедбе које се односе на тај покушај еволуције Фермената ограничити на осрменте уг, љених хидрата и њихових деривата.

У изучавању Фермената угљепих хидрата код виших створове, животиња и биља, један Факат пада одмах у очи: код тих створова Ферменти угљених хидрата врло су малобројни. Отуда последица да више аитвотиње могу вамо- један врло ограничен број да. употребе као алименат, Тако, човек и пас могу да варе само следеће уг. љене хидрате: штирак, гликоген, млечни шећер, сахарозу и трехалову. Остале мно"тобројне угљене хидрате, више „кивотиње не могу да варе јер немају ферменте тих тела. Иста немаштина Фермената налази се и код виших травоједа за" које“ многббројћи_ угљени хидрати комају алиментарне вредности. Ту спадају најраспрострањенији угљени хидрати: целулозе, пак манане и галактане, које састав. љају резервну најзад многи више или мање. распрострањени угљени хидрати као што су рафиноза, стахноза, тенцијаноза, манинотриоза ит.

У виших биљака Ферменти се нарочито налазе у семепу у коме се поред тела која сачињавају хранљиву резерву палазе и Ферменти тих тела. Код њих су такође: малобројни Ферменти жоји се налазе код једне биљне врете. Често се“ поред резервне материје налази, њен ферменат пи то је све. Поред штирка налазимо амплазу, поред маногалактина семиназу, поред тпнулина инулазути “те биљака једна биљна врста садржи махом своју

угљенохидратску ре-

а. Пошто код виших“

храну многих 0иљниХ ·