Fermenti i fiziologija

и

' !

-

начином до констатовањем Ферментеке акције. То значи да је тело на које утиче ферменат једини реагенс помоћу кога се може конетатовати присутност једнога Фермента. Тако је на пример штирак једини

реагене амилазе. Немогућпо је икојим другим средством констатовати.

присутност амилазе у једној средини. У елучајевпма када један Ферменат утиче на више тела, тада се он може открити помоћу свих тих тела. На пример, хидролизе разних гликозида узима се да врши један ферменат, емулсин. Ако је то тачно, тада се емулсин може открити помоћу свих тих гликозида па које тај Ферменат утиче,

Као што већ рекосмо Фермонти имају нарочити интерес с тога што воде своје порекло из живе материје и што у одсутности оргавизовапога субетратума, подлоге, врше извесне хемијске појаве које се посматрају код живога створа. Сама природа тих хемијских појава нема ничега овобитога, пошто су то махом најобичније хемијске појаве као што су оксидације, хидролизе или растављања. Али тај Факат да се може одвојити од живе материје једна од њених особина, даје Ферментима са Филозофеког гледишта особиту вредност. Ово је парочито јасно за ендоцелуларне Ферменте једноћелијских етворова. Неоспорно

је да се животна моћ једне квасне ћолије највише испољава у хе-.

мијској промени коју тај организам може да изврши над једним раствором шећера. Квас претвара извесне шећере у угљен-диоксид и етилалкохол (поред тога стварају се том приликом и мале количине глицерина и ћилибареке киселине). Та трансформација шећера јесте резултат метаболизма тог угљеног хидрата кроз ћелијски ортанизам кваса. Знамо да се исхрана живе ћелије састоји поглавито у егаотермијеким реакцијама које претрпи алименат у ткивима; на тај начин ослобођена потенцијална енергија алимената претвара се у механичан рад и у разне врсте енергија под којима ес живот мапитестује: топлота, електрицитет, светлост и т.д. Алименат није дакле само носилац материје него, и то нарочито, и носилац енергије. Један обед не треба мерити на кантару већ у калориметру. Отворови који живе опкољени атмосфером извлаче из алимената потребну енергију океидишући их кисеоником који их опкољава, Али у случају анаеробног живота, 1. Ј. у заклону од кисеоника, створови који могу да поднесу тај живот, а то је случај са квасом, извлаче из алимента потребну енергију егзотермијским растадљањем алимента. На пример, у случају кваса, шећер "се раставља у угљен-диоксид и алкохол, и у тој егаотермијској реакцији кваена ћелија црпе епергију потребну за животе манифестације.

Спомињемо овај основни појам нехране да би се добро схватило да алкохолно врење није једна споредна појава у животу квасно ћелије — један епифепомен, — већ да је оно основа саме исхране тог организма у анаеробноме живогу. Ако уопште једна животна особина. „треба да буде везала за организовани субетратум кваса то би требало