Filatelista

~

ЊЕ РА

оника. Цртеж на маркама приказује писање писма и земаљску куглу.

10) Трст — Зона А (није члан по конвенцији од 1947 год.): издана је једна вредност од 50 лира у плавој боји, облика положеног правоугаоника са цртежем,

I/O POS

=

који претставља свет на две земаљске кугле са алегор. пригодном сликом. Израђена је од италијанске марке издане У исту сврху и прештампане са претиском AMG FTT. Е ge а

(Наставиће се)

С. ОСТОЈИЋ

Из историје српске поште

(скице) :

= Наставак са стр, 9 —

Све до 27 маја 1840 г. у Србији није било организоване поштанске службе за (авни саобраћај. Тек од тога дана почела је прво у Београду, па онда, после неколико дана, и у Крагујевцу, да функционише пошта, која је примала. и приватна писма на отправљање у унутрашњост Србије). Та. служба, међутим; није била организована специјалним законским прописи= ма, већ, према потреби, разним кнежев= ским „височајшим“ одлукама и решењима, исдрва указом од 14. ХИП 1885. о саставу Совјета“, који је донет на основу чл. 76 (Сретењског устава од 1885 г., па касније указом од 29. М. 1839. који је донет на основу т. зв. „Турског устава“ од 1838 r. о „Устројенију централног правленија ктажевско србског“, односно Устројством књажевске канцеларије. Тек „Устројенијем поштанског заведенија“ од 15. Х. 1843. уведене су специјалним законским путем далекосежне. реформе у организацији по= ште и поштанског саобраћаја у Србији. У уводу овог „Устројенија“ вели се: „Ради олакшања за нуждно, скорије (брже) и точније саобштеније, коим се трговина и свака полезна радња подиже и распро= страњава, решили смо се у Отечеству нашем по начину остали- благоустројени

држава установити једно поштанско цаведеније, којим ће се сва поглавитија (главнија) места, као вароши и варошице -У Србији тако скопчати (повезати) да се ствари и лица лако, сигурно. и скоро (брзо) из једног места у друго пренети могу". М, да би се ово постигло, служиће. вели се у „Устројенију“ поште и поштанске. експедитуре, мензулане управа поште, које ће „Целим поштанским заведенијем управљати и над точним изврша= вањем дужности бдити и надзирати“.

Тим првим законом о поштама организован је на новој основи јаван поштански саобраћај и ударен први темељ самосталне поштанске управе у Србији. До душе, још указом од 20, Ш. 1835. после споразума са енглеском владом O увођењу сталне весничке службе кроз Србију, кнез Милош је поставио свог „надворног COвјетника Јакова Јакшића надзиратеља целе поште у Србији“, али, у ствари, све до 27. маја 1840 то је била само. организована служба у мензуланама, којима су се служили српски и турски: татари. Тада је отпочела. планска организација поште, поштанеких експедитура и мензулана, које су биле снабдевене потребним особљем M соњима за пренос пошиљака и превоз путника,