Filatelista

ђу осталог, биле и поште, ла може доносити ближе одредбе о облику, боји, папиру и величини накладе поштанских " марака. „Он ће опредељивати и где ће се марке правити м стараће се о довољно контроли кад се марке правиле буду, а У споразуму са Главном контролом про“ писаће правила како ће се рачуни од продатих марки водити и такови контроли рати" (8 5). Даље је министар унутрашњих дела био овлашћен да одлучује (кад нађе за потребно) о њиховом пуштању M повлачењу из течаја, и начину пролаје. Ту се налазе и прве. одредбе о забрани фалсификовања марака. У 5 4 вели се »ко лажне марке.прави или праве преиначава, као и ко од лажно направљени или пренначени марки, знајући да су оне лажне и преиначене, употребљење учини, казниће се затвором најмање три месеца, поред губитка грађанске части".

Међутим, већ одмах у испо~

почетку ( ставило се да је датум ! мај 1866, од кога је дана требало вршити плаћање поштанских такса У маркама, био у многоме пре-

урањен. Уочено је да се скоро потпуно потцењивао рад око припреме и штампања марака, јер се већ одмах у почетку наишло на готово непремостиве тешкоће, Није се било ништа припремило за тај тежак п одговоран посао, који први пут обављао у Србији, али је, без обзира на ове то, поменутим „Наставленијем" од 13 марта било предвиђено: „тошиљатељи плаћаће поштанским маркама законом о поштама.прописану таксу по-

се тада.

штанску на писма и сва друга пошиљања, ·

која се поштом за писма одправљају (осим штафета), па ма да би писмо и пошиљање и трепоручивали“".

Завод, који је једино долазио у обзир за штампање марака, била је „Правитељствена књигопечатња“. Али у то време и она није имала потребно стручно и искусио особље, па и специјалне техничке уређаје, за штампање поштанских мара» · ка. Ипак томе заводу била је поверена

__ФИЛАТтЕЛИсСТА__

израда првих српских поштанских марака од једне и две паре, које су требале да служе за. наплату моштарине за стране новине и часописе, који су долазили У Србију у главном преко аустријске конзуларне поште у Београду, а нешто и преко осталих српских попраничних пошта. Овим другима“ биле су и намењене ове марке. ;

Марке су биле на време отштампане и, заиста ! маја 1866 оппочела је наплата поштанске таксе у маркама. Додуше, од тога датума само за новине и часописе, како је то било одлучено са званичне

"стране и објављено расписом Министар-

ства унутрашњих дела ол 26. ТУ. 1866. ор. 594 по коме „да се таксе поштанске за новине, које су плаћању подлежне, наплаћују од 1 маја у маркама, а остале таксе да се наплаћују у звечећем новцу н у будуће док марке не буду готове".

Овде треба подвући колико је била напредна. и далековидна политика кнеза Ми=ханла, који је много ценио и правилно схватио улогу штампе, јер је поменутим законом о поштама било предвиђено, да се новине и часописи, који су излазили у Србији, кад их претплатницима разашиљу администрације листова, имају бесплатно отправљати путем поште. То је у многоме помогло ширењу фросвећености, која у то време није била на завидној висини.

О овим маркама, о њиховој изради и особеностима, писано је и у нас и на страни. Евжен Дероко, један од наших најбољих познавалаца српских поштанских марака, описао их је у својој стуJuMiH »lstorija poštanskih maraka Srbije« (Библиотека Југословенског филателисти чког савеза. Св. 1. 1940), као и низу чланака публикованих, у главном у „Филателисти“, гласнику бив. Југословенског филат. савеза. У иностранству први је писао о српским поштанским маркама капетан Зећепеск из Граца (у »Апз та РЕТађе з!« бр. 6, леп, 1897). Нешто доцније,