Filatelista

па

Ер dea — 0 MV OMLIE Tima И а a у i 2 З рта ар ~ доље ИЕ | а 7 vrednofe po 25 para. | o fom ı u

se pobliže izjasnifi, jer mi faj »Album falsifikalac nije nikada došao u ruke. Fournier je umro u počefku prvog svjefskog rafa. Držim da se ne radi o olisku s ukradenog originalnog klišeja, već o faksimilima, koje je Fournier pravio na veliko. Nije mi poznafo, da li su falsifikati vrednofa po 5, 10 i 25 para, koje spominje Senf, identični. s Fournierovim faksimilima ili se radi o drugoj provenljenciji. 5

3. De Haene spominje u svojoj knjizi »Etu-

_ де sur les aux fimbres d'Europe«ć na sir.

316 ovo: »1l1 Para noir (No 93) et 2 Para violet (No 94). Faux pour servis fabriques a London. La feinfe n'est pas celle des autenfiques«. | o ovim falsifikaftima nisam mogao naći pobliže podafke. 5

4. U fila. гтшбис! »Момозћ« од 16. Ш: 1928. nalazi se ova vijesj: »Neki spekulanfi iz Pariza stavljaju u promet kompleinu seriju srpskih maraka, koje sliče na izdanje kralja Pelra s kapom, samo šlo glava kralja Petra пета Каре«.

li. »ESEJI«, »POKUSNI OTISCI«, IMITACIJE

i T. D.

1. Deroko spominje da se sjeća još za vrijeme okupacije Srbije nekog službenika u liskari ausfro-cugarskog. vojnog generalnog guvernmana, koji se bavio pravljenjem olisaka s originalnih klišeja prigodnog izdanja iz 1915 god. (kralj Petar na bojištu) u raznim bojama na kredastom i na boljem žutom i bijelom papiru. Deroko kaže, da su se hi olisci lako raspoznavali po lošem fisku. Ja se sjećam, da se nekada u Zagrebu prepričavalo, da se pravljenjem ovakvih pokusnih. otisaka bavilo u Beogradu više ausfro-ugarskih olficira, koji su bili filatelisti. A i u Zagrebu su pravljeni fakovi otisci za vrijeme rala i u prvim godinama iza rala. Sfarlji sabirači će se sjećali, da su u ono vrljeme prodavani pokusni ofisci« raznih vrednofa izdanja 1911/14 i 1915 god. na žućkastom ili bijelom debljem papiru u ljubičastoj, crvenoj, karminskoj, crnoj i modroj boji u obliku manjih blokova. Prodavači su tvrdili da su to »originalne proБе« iz markarnice. Mnogi od tih pojedinačnih olisaka bili su vrlo dobro ofisnuti.

Nekada oko 1922 god. kupio je neki Armenac iz Pariza od nekih zagrebačkih posjednika originalne klišeje, da pravi fobože »probe«. Međufim je u Parizu Armenac promijenio odluku i povjerio jednom Н5Каги, да liska kompletne serije. Tiskar je obavijestio policiju, koja je uhapsila Armenca i zaplijenila klišeje. U istrazi se usfanovilo, da je Armenac pomoću originalnih klišeja dao napravifi nove klišeje za arke od 5X%10 komada. Nisam mogao uslfanovifi o kojim se vrednolama radi.

2. Poznafi bečki trgovac Rudolf Fridl je na nezgodan način doprineo proslavi dese-

к ı 1916 god. | na bijelom papiru u obliku bloka veličine

oko 110:150 тт. дао и стој Бој обзпић

originalne klišeje vrednofa izdanja 1911/14 po 2, 207 25 para, 1 i 5 din., vrednofa prigodnog izdanja iz 1915 god. po 5 i 30 para i

porlo vrednofe po 10 para Izdanja 1895/1914.

Nad okfiscima nalazi se gore feks} »ABZUGE / VON ORIGINAL-KLISCHEES«. (= otisci oriатпајић Кеја), а dolje: »ZUR. ERINNERUNGC AN DAS / 10 JAHRIGE STIFTUNGSFEST / DES / OESTERR. BRIEFMARKEN HANDLER VEREINES / GEWIDMET VOM / MARKENHAUS RUDOLF FRIEDL. / WIEN, AM 16. NOVEMBER 1916. No « (— Za spomen na proslavu 10-godišnjice osnufka Ausfrijskog drušiva += govaca maraka posvećuje jrgovina maraka Rrudolf Fridl. Beč 16. studenoga 1916. Broj

). Мет па пехдодап паст гхајо, 40 је Fridl mogao na dostojniji način proslavifi jubilej, a ne s oliscima ukradenih klišeja. Ili je to frebala biti neka politička demonstfracija ausirskog pafriofizma nad pregaženom Srbijom? Nije mi poznalo, da li je Fridl upoirebio originalne klišeje i za koju drugu svrhu. Sliku fog »spomenlista« donio je Deroko uz svoj članak (»Filafelistać, 1940, sr. 71).

3. U jednom njemačkom tilafelisfičkom časopisu izašao je 1930 god. oglas nekog Dra med. Maksa Nasauera iz Frankfura n. M., u kojem nudi na prodaju »pokusne oliske« srpskih pošlanskih maraka. Kad me je Deroko upozorIo na faj oglas, nabavio sam i ja jednu »garnifturuc. Dobio sam 41 komad proba na bijelom papiru i fo od izdanja 1905/11

11 vrednole po 1 ı 5 din. (kai. Јидо аје је br. 112 ı 114) s praznim medaljonom, od izdanja 1911/14 vrednofe po 5 i 20 para, porio izdanja 1895/1914 vrednoiu po 10 para i jedan f{ef-beš par fe porfo vrednofe. Svaka vrednola u 8 raznih boja: žufa, žuto-zelena, јатпа тодгохејепа, тодга, ljubičasta, crveпо зтеда, |иб!сазчјозтеда ! јогдомапазтос!vena. Tel-beš par porfo marke je и тодгој boji. Klišej, vrednofe po 5 para izdanja 1911/14 ima lijevi rub ispod čefvorine s brojkom ošfećen (vidi sl. 4). Jasno je да Dr. Nasauer nije mogao s ovim svojim »po-

m 1916 god. On je,