Filatelista

“

за собом повукли и многе почетнике из разних слојева и професија, нарочито омладинце средњих школа. Данашње бројно тање чланства Ф. С. М. је преко 520, окупљених у 5 подружница: Скопље, Битољ, Т. Велес, Штип, Куманово, а у току оснивања су подружнице у Струмици и Прилепу. Управа Савеза, која се састоји из чланова из Скопља и провинције, озбиљно је схватила своју дужност и успешно је решавала сва питања, која су се јављала у току рада. МИ сви административни послови свршавани су уредно и на задовољство. Савез поседује и своју канцеларију у главној улици М. Тита, која у исто време служи и за свакодневни скуп чланова. Но и поред успешних акција и прилично великих резултата од стране Савеза, ипак чланови наилазе на извесне тешкоће у оскудици албума, класера и каталога.

Осим тога, — верујем да није случај само са филателистима Македоније, јављају се и тешкоће техничке природе око шиљања марака за иностранство. Овде је у питању време, тако да пошиљци треба 10—12 дана, док буде експедована из „Југофилателије“ из Београда. Сам начин размене прописан наредбом Министарства пошта у Београду од 1. ГУ. 1950. топло је поздрављен од стране свих филателиста широм наше земље, а особито оних филателиста, који имају своје кореспонденте у иностранству. Без сумње да овај начин размене одговара савременом стању наших потреба, са једне стране, а са друге отклања се шпекулисање нежељених „трговаца“, који би да на лак начин дођу до великих добити.

Као резиме из претходних реченица, да се смањи време задржавања пошиљака код „Југофилателије“ у Београду, било да се та дужност додели и другим предузећима, где иста постоје и да се организовани филателисти појединих савеза региструју код њих, у колико се иста налазе на територији дотичне републике, или пак, да се прикључе теренски најближој „Југофилателији“. Било пак, да се пошиљке и даље шаљу „Југофилателији“ Београд, на неки начин да се убрза њихово експедовање, па макар се у ту сврху и повећао персонал за то, ради чега би могло доћи и до опорезивања пошиљака.

Као друго, чисто локално питање за филателисте у Македонији је неопходна потреба да „Југофилателија“ отвори своју продавницу у Скопљу. У овом циљу предузимани су кораци у више махова од стране наших чланова управе Савеза, па и делегати Савеза на извесним филателистичким скуповима у Београду и Загребу истицали су ову потребу, а осим свега тога било је о томе писано и у нашој стручној литератури, но до данас није ништа постигнуто. У своје време Савез је био обезбедио и просторије за продавницу, но по-

што до њеног остварења није дошло; локал је од Савеза одузет.

Исто тако велику празнину у Скопљу претставља немање филателистичког шалтера у главној пошти, који је пре годину дана постојао. Он сада, из“ нам разлога, не постоји, те је тако филателистима тешко снабдевање и са најобич= нијим маркама. Службеници, који раде на шалтеру, где се продају марке, преоптерећени су пословима. Често пута су пред овим шалтером дуги редови купаца. У оваком стању разумљиво је да надлежни службеник не може да се стави на услугу појединим филателистима, јер би то одузимало више времена, што би изазивало негодовање код публике. При оваком стању филателиста је принуђен да узима оно што му службеник додели, па макар и неисправне комаде марака. А ово се још већма отежава, што поште у провинцији не добијају на време све вредности ново издатих франко и порто, као и авионских марака, те су ради тога филателисти из провинције принуђени да се снабдевају маркама преко својих у Скопљу или да долазе сами у Скопље.

Па и маркама „УЏЈА — 5. Т. Т.“ није Савез успео да снабде подружнице. У питању су оне серије, које су остали савези добили после оснивања Ф. С. Македоније, као на пр. „! мај 1950" и „Црв. Крст 1950". Извесне серије, које су биле пуштене у течај пре наведених, Савез је добио и поделио члановима; такође су добивене и две последње серије „Животиње“ франко и порто.

Ради популарности и правичности требало би да и Ф. С. Македоније добије бар један минималан број серија и од ранијих издања „5717. — МЏЈА"“, у колико, разуме се, Инспекторат у Копру са њима располаже. Овим би се донекле задовољиле жеље филателиста Македоније, који нису били те среће, да у својим збиркама поређају марке своје земље, које већ њихови другови из других братских савеза имају.

И ово нас потстиче да се што искреније залажемо за што хитније оснивање заједничког Југословенског Савеза, који би водио рачуна о свим потребама подједнако за све чланове у свим савезима.

Овде се не може прећи ћутке и братска помоћ осталих републиканских савеза, који су пуно допринели у оснивању и правилном развићу свог најмлађег брата Ф. С. Македоније. Савез филателиста Србије први је покренуо акцију оснивања Савеза Македоније и у ту сврху послао је помоћни материјал, упутства и своја правила. Давао је инструкције члановима иницијативног одбора, који су били из Скопља послати у Београд и заузимао се код надлежних, да се што пре озакони оснивање Македонског Савеза. Счвез остаје

непознатих |