Filatelista

МИЛАН БЕРОЊА

Са наше.

Приђе ми на касу јелан посјетилац, враћајући се са изложбе и оклијевајући, рече: „Видео сам, друже много лијепих марака и коверата, али бих могао рећи да нисам ништа видео“. Понудих га да сједне ла мало поразговарамо и тако га окуражих, да настави: „За мене су оно само шарене сличице! Зашто немгте никога да публику води и показује, па и да објасни чему служи то сакупљање, како се то ради, шта је вриједно веће пажње и т. д. Ето, ја сам наследио неке марке од пријатеља;

има их од више држава и све их чувам -

у ковертама, а не знам шта бих и како почео са њима да радим. Мислио сам нешто ћу научити овђе, на изложби, али, ето, као да нисам ни долазио!“ — Кол првих објашњења узео је нотес да записује моје одговоре, постављајући ми нова питања са све већим загријевањем. Купио је затим И лозове наше лутрије, па пригодну коверту са изложбеним жигом и бројеве нашег часопзса, које смо имали на изложбеном шалтеру. Записао је глресу клуба и дан нашег састанка, да може доћи ради уписа у члансто. (Оставио је на мене угисак Тихог, скромног и бојажљивог радника, чије интересовање за филателију не извире из жеље за богаћењем или трговином, па сам

Z. Sabo

га позвао да ми дође и кући, да види моју збирку и да научи још нешто.

Посматрајући поједине посјетиоце,. примјетио сам како се обзиру и прислушкују сваку ријеч и примједбу, које наши чланови, обилазећи витрине један другом узгред говоре. Било их је доста таквих, али су, ето, дошли да виде, да нешто понесу са изложбе, па неки од њих и да постане наш нови члан.

А, руку на срце, ваља признати да и међу нама има добар број сабирача, који су на изложби први пут видјели многе ствари и научили пред оним витринама више него што би читањем“ маколике литературе. Зар и нама не би био користан водић кроз непозната поља филателистичке дјелатности, до којих до сада нисмо стигли или за које се нисмо опредељивали, — јер је недостајала побуда2!

Ни десет сликарских изложби не може да пружи онолико обиље у материјалу, колико једна смотра или изложба марака! А тамо Пете под сваком сликом наћи опис, име умјетника, цијену рада, па и водила кроз изложбу. — А ми нисмо стигли ни кратке описе да ставимо уз сваку вигрину! Овај недостатак треба запамтити да се не понови у будуће.

Рос ти ludi na mackama

ZALECSZMNDRI, Vasile (1821 Bacau, Moldavija — 4. IX. 1890), čuveni rumunski pesnik. Učio je Parizu, a proveo je duže vreme i u lžaliji. Prva njegova dela otštampana su 1840 g. u listu »Dacia literara«. Ona su privukla opštu pažnju i on je ubrzo postao popularan. Po naredenju vlade list je 1842 g. prestao izlaziti. — Jilecsandri je obišao Mo! daviju i Transilvaniju, skuplja ući narodne priće ı poesme; izdao ih Je i dve knjige (»Poesii popolare«). Godiee 1844 postao je jedan od rukovodilaca rumunsko-irancuškog pozorišta u Jašu. Napisao je za pozorište više pozorišnih komada. — Zbog učešća u рокгеtima 1848 g. bio je prisiljen da omigrira i živeo Je većinom u Parizu, sve do 1855 g. Tada se vratio u otaždbinu i godinu dana je izdavao svoj list »Romania Literara«. Godine 1850 naimenovan je za ministra spoljnih poslova na kome je položaju bio do 1860 g.. а 1866 g. usled političkih promena napušta po :Ctiku. Godine 1864 učestvuje u osnivanju literarnog društva »Junimea« (Mladost) a 1867 g. u osnivanju Akademije Nauka u Bukureštu. Za poslanika je izabran 1879 g. a

od 1885 g, je ambasador Rumunije u Parizu. — Mnogo je pisao; bio je plodan pesnik. Bio je iedan od tvoraca nove rumunske pooezije. Najsnažniji je u lirici, U njegovim pesmama

dolazi do izražaja blagost osećaja i divljenje prirodi. Kako u lirskim, tako i u epskim delima oseća se kod njega jak uticaj narodne poezije. Od njegovih balada više njih proetstavljaju majsiorska dela, dok u svojim dramama deluje više načinom izlaganja. Za jednu od svojih oda dobio je u 1870 g. u

229