Filatelista

= ii

израда јако изразитих и компликованих оквира, као ни јако истакнутих натписа. У опште, марке треба саме да се истичу својом лепотом, а не разним компликованим оквирима, са шарама и натписима. Има филателиста, који своје албумске _ листове украшавају разним пригодним, географским, историским и др. цртежима. Ма да је ово ствар укуса, не би требало у томе претеривати, јер недовољно леп или претрпан пртеж може упропастити изглед листа. Сем тога, цртеж мора бити у врло јакој вези са маркама, било са њиховим сликама, или са поводом њиховог постанка и др. За скупљаче по каталозима нарочито је важно да им листови буду просто, али укусно израђени. За специјалне скупљаче стоји друкчије; они су принуђени да своје збирке допуњују разним натписима, стрелицама и цртежима ради објашњавања својих сабраних објеката, — али ни ти натписи не треба да смање утисак, који треба марке увек да стварају, односно да се марке у тим натписима, цртежима и др. не изгубе.

Има албума чврсто увезаних, а има их и таквих, да се у њима могу поједини листови замењивати или додавати, јер се са додатком нових листова ствара могућност скупљања и најновијих издања марака. Овакви се албуми зову перманентни. Прва издања перманентних албума била су са листовима нанизаним на цевчице утврђене за корице завртњима; доцнија издања пак су са корицама са „клемфедером“. У најновије време опет се враћа на први начин, нешто измењен, али зато се долази до сигурнијег чувања листова; из повеза са „клемфедером“ листови лакше, делимично или сасвим, испадају, и то је, у главном, био разлог враћању првом начину повеза: нешто тежа измена листова не долази толико до изражаја, јер се листови замењују или додају врло ретко.

За скупљање поштанских целина, коверата са маркама и жиговима, максимумкарата, као и предфилателистичких писама израђују се специјалним албуми.

Уређивање марака у албуму

Кад се добије нов албум и кад се има довољно времена и воље за тај рад, приступа се уређивању марака у албуму. За сваку марку нађе се за њу одређено поље и ту се пажљиво утврди помоћу лепка. Непажљиво одређивање места и преношење марке са тога на друго место може довести до оштећења марке и прљања албума. Прво је штетно, а друго ружно.

Лепци су правоугаони папирићи са гумом са једне стране, При употреби они се превију на два дела: један мањи који се лепи за марку, други већи који се лепи за албум. Лепци могу бити снабдевени гумом и са обе стране и тада се не превијају, већ се једним крајем с једне стране залепе за марку, а другим крајем са друге стране за

_ албум. У интересу је скупљача да не жали

нешто већи издатак за што је могућно 60љу врсту лепка, јер од каквоће лепка зависи постојаност марака на своме месту у збирци. Рђавим лепком залепљена марка. лако се одлепи и може се изгубити, згужвати итд. Не сме се ни помислити да се употреби какво лепљиво средство за непосредно лепљење марака на албумским листовима, или рубови од табака марака, или какав други папир снабдевен гумом. — За нове неупотребљене марке препоручује се употреба „енглеских лепака“,.који на лепку (гуми) марке не остављају никакве трагове. Кад се набави жељена врста лепка, узме се један лепак и превије, као што смо напред рекли; мањи део се лако овлажи и залепи за марку при њеном врху, тако да његов превој дође најдаље до врха зубаца или испод ивице сечене марке, те да се доцније марка може, при прегледању, превртати, а да се зупци не оштете. Није укусно да лепци провирују изван марака. Исто тако треба и ону страну лепка према албумском листу овлажити само на једном делићу, тако да би се при евентуалном преношењу из једног албума у други или при узимању из изборне свешчице могли понова употребити, не замењујући их.

Али ако су марке неупотребљене, где лепак не може више да лепи или је упола отцепљен, не треба га са марке скидати, јер тада, не само да се гума са марке скида, већ, у највише случајева, један део марке, нарочито зунци страдају. Не треба лепак (део који је био залепљен за албум или свешчицу) сасвим кратко откинути и преко тога лепка залепити нов лепак, већ отсећи од остатка дужег дела маказама на дужини од 3—65 мм. од превоја и на тај заостали део залепити нов лепак, па помоћу њега улепити марку у албум. Тако се никада први лепак на марци, и кад је сасвим слабо залепљен, не уништава. | Kom филателиста, нарочито. оних, који уносе у албуме само неупотребљене марке, одомаћио се израз „први лепак“. Под тим изразом разуме се први залепљени лепак на Једној марци, који више није замењиван (било при преношењу марке из албума у албум или и кад се из албума извади ради преноса у класере или за размену).

При лепљењу марака треба бити врло пажљив; мора се пазити на чистоћу, на брижљиво лепљење, на укусно постављање марака у албуму. Пре рада треба добро опрати руке, да се додиром прљавим рукама не би марка упрљала. Препоручује се да се код марака избегава рад рукама непосредно, већ помоћу пинсете. На рад с пинсетом лако се навикне, а тиме се постиже увек много у чистоћи збирке.

Марку треба пажљиво поставити, те да слика стоји тачно у одређеном пољу, подједнако удаљена од обележених граница поља. Веома је препоручљиво да се у ал-

263