Filatelista

ЛАДИСЛАВ ФЕЛДЕШИ

Неколико речи о размени марака са иностранством

~ ;

Као филателиста аматер желео бих да ставим неке примедбе на Наредбу о начину филателистичке размене поштанских марака са иностранством.

Задржаћу се на члану || Наредбе, у ко-

јој су прописи о садржају пошиљке. Пре-

ма наредби свака тачка члана || може се користити до одређене квоте, а и све тачке у једној пошиљци. Међутим, треба знати да сваки филателиста не жели да користи све могућности једне пошиљке, али зато му се оправдано чини мало коришћење само једне тачке. Да бих ово доказао, навешћу пример: Филателиста аматер, који; осим своје земље, сабира непоништене марке још две три земље, жели размену новитета, а за то има могућности, према наредби под -а, до две серије у укупној номинали од 100 динара. Ако узмемо у обзир, с једне стране, да понеке поштанске управе издају месечно и по неколико серија марака, а да се с друге стране номинала наших издања повећава (редовне франко марке, авионске и т. д.). лако можемо закључити да је таком филателисти немогуће за примљене иностране марке слати противвредност у нашим маркама. Код таког скупљача морамо водити рачуна и о томе, да све остале могућности Наредбе не користити, јер, му нису ни потребне. Ако, незадовољан због тога, дигне свој глас, треба то сматрати као објективну критику, а не као „напад на Наредбу и Југофилателију“. Зар се таком филателисти не би могло изићи у сусрет повећањем количине и вредности једне могућности, пошто не жели користити друге могућности Наредбе, што у крајњој гинији значи да би целокупна пошиљка по својој вредности остала иста. Уједно сматрам да би вредност код тачке а) требало анулирати, с о6зиром да понека наша издања имају знатно већу, док друга знатно мању номиналу од одређене Наредбом (редовне франко марке у поређењу са „загребачким велесајмом“, „дечјом недељом" и т. д.), што би се у крајњој линији потирало. Имамо још једну чињеницу, коју Наредба не узима у обзир; наиме, инострани партнер поставља и свој захтев, м, у колико га наш сабирач не може испунити, сматра се оштећеним, односно и превареним.

Филателиста аматер, који осим своје земље, генерално, скупља поништене марке Европе, жели размену количинки са иностранством, а чланом | тач. д) дата му је могућност слања 100 комада у вредости до 10 дин. рачунајући вредност по откупним ценама „Југофилателије“. Он је, тако рећи, лишен могућности, коју му пружа Наредба, пошто „Југофилателија“ нигде, па ни у нашем листу, није публиковала откупну цену количинки, а још је у већој мери

лишен слања иностраних количинки, за које не постоји тумачење. (Зар толико занемарити, нама омиљено; подручје размене:!)

Треба прочитати чланак Л. Фишера „Размена количинки са иностранством“ („Филателиста“ бр. 4/51 стр. 109) и оценити стварне могућности. Ако узмемо у обзир; да неко жели користити само ту могућност Наредбе, произлази, да његова пошиљка може имати највише вредност 10 дин. док само франкирање пошиљке стаје 12 дин.

На први поглед можемо приметити велику несразмеру између појединих потреба филателиста и могућности према На-

"редби. У овом погледу ја бих дао ову су-

гестију: пошиљка са количинкама требало би да садржи најмање 500 комада марака, а вредност оценити не укупно, него према појединим маркама т. ј. да вредност поједине марке не може прећи 5 динара, што значи да, у колико би једна пошиљка садржала 500 комада марака, под претпоставком максимума, т. ј. да свака марка вреди 5 дин. добили бисмо укупан износ 2.500 дин. што је скоро изједначено са осталим могућностима према Наредби. Али не треба изгубити из вида да постоје меBy количинкама марке, које једва вреде више од 10—20 пара.

Може се и даље ићи, у колико неко жели слати и нешто скупље марке, рецимо од 5 до 25 дин. по комаду; услед повећања вредности може се количина смањити на 100 комада, што код максималног коришћења такође износи 2.500 дин. Од тога скупље марке треба сврстати под могућности члана | тач. 6) и ц).

За иностране количинке обавезно мора постојати тумачење (као што је то учињено за тачку ц) у односу на употребу страних каталога.

Желим овде да приметим да „Југофилателији“ тиме не би био отежан рад, пошто нам је добро познато, да искусан стари филателиста међу многим маркама на први поглед уочава скупље и ређе марке; у томе имамо искуства.

Сматрам да би члан || Наредбе требао да буде на широј основи, са више могућности (варијанти) и да би и други филателисти са своје стране дали предлоге и сугестије, како би се нашло што погодније решење, Требало би још писати о могућностима размене целина, пригодних жигова и т. д. И онда, тако искристалисане закључке објединити у једну нову Наредбу, која би отклонила све недостатке садашње. За члан ГУ не бих имао приговора. Такође се потпуно слажем са чланом М Наредбе, који гарантује реалност цена наших марака у иностранству,

304